Школски гласник

С'тр.. 110.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 7.

У Анхалту средње школе образују своје ученике до 16. године у елементарним нредметнма народне школе и у геометрији, Француском и латинском. У Баденској исто је тако у граЈјанским школама. У Баварској су више грађанске школе. У ректорским школама трију слободних градова учи се, норед обичних иредмета, латински, Француски и инглески па овако и у Мекленбургу; а у Оаксонској и Хесену Француски и ииглески. У Виртембергу, где се примају ученици тек са 10 година, и у Олденбургу, искључени су туђи језаци а полажу н»рочиту вредност само на шире образовање у реалним наукама и у цртању. В.) Продужне школе. 1.) У оиште. Данас је свугде признато. да настава народне школе која се завршује с 13. или 14. годином није тако темељна, да би била довољна основа за Образовање које се тражи и у најцростијим грађанским одноеима. За то се не сме завршити ток образовања наше школске младежи са евршетком народне школе, него се мора продужити настава ради утврђења и бољег разумевања знања, које је добивено у народној школи. Па ипак се још није дошло дотле, да се и законим путем свугде призна потреба за таково даље образовање и да посећивање нродужне школе буде и дужност, јер за хтеви практичног живота свакако да оме тају сваку принудну меру за то, као што се, с истог разлога, не да остварити ни захтев да се народној школи дода која година па да отпадне продужна школа. Ну може сенадати, даће с већом потребом образовања шире народне масе и посећивање продужних школа постати општом дужношћу. Продужне су школе врло различно уређене како у иогледу на време, које бирају за наставу, тако — у погледу на градиво које обрађују. С обзиром на време постоје недељне тколе , најстарија врста продужних школа, вечерње школе и продужне школе, које раде преко дана. По предметима има продужвих школа у опште. које се у главном .задовољавају, да оно што је учено у народној школи ионове и утврде, а има и

много занатлиских продужних школа, у којима се настава наслања на практичан рад ученика и с овог гледишта ироширује и утврђује општа и стручна знања. Ну продужна школа не може само да даје знања и способности, већ мора и да васпитава; јер образовање карактера исто тако није завршено еародном школом као што се ни образовање дечака и девојчица не сме завршити у ономе добу. IIа како се морални утицај тешко даје постићи код ученика, који само неколико часова недељно добивају наставу, мора се у продужној школи обратиги нарочита пажња на запт, који истина да треба да буде чврст и одређен али ипак не суров и сићушан; с тога и треба бирати за учитеље у продужним школама само карактерно јака и морално узвишепа лица, која би била подобна, да већ својом личношћу као уз -ром утичу васпитно на поверену им омладину. Нарочити учитељски сталеж за продужне школе не поетоји, већ се постављају учитељи из других школа а нарочито из народних школа, што је свакако и нрилагодно за продужну школу, која нрихваћа и прошпрује стечена знања у народној школи. Држава у толико иде на, руку иродужним школама, што је у закону о занатима од 1883. године одређено, да зинатлије имају да упућују своје раденике испод 18 година у продужну школу, признату од општинске рласти или од државе као наставни завод, а у време које је одредила месна надлежна власт. Ну како у тој законској одредби нису предвиђене казне за изостајање ученика, те су услед тога продужне школе много губиле унета је у додатку законском од 1891. године одредба, по којој општине имају право, да штатутима пропишу све нужне прописе, који су потребни за извођеље дужности у похађању продужних школа. Овакове одредбе важе у осталом и за оне заводе, у којима се предаје женски ручни и домаћи рад. 2.) Продужне школе у појединим државама.*) а.) Пруска. И ако не постоји општа обвеза за посећивање продужних школа,

*) Због великог значаја продужних школа узете су овде продужне школе и других немачких држава. — Прев.