Школски гласник

Вр. 7.

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Стр. 109.

века. Ми ћемо видети, да је старија педагогија јако потцењивала те разлике. д) Онда морамо успоставити разилаже71,а, што поједина деца показују од овог просечног типуса (лика) развића свога доба. На тај начин добијамо за сваки степен доба слику иросечног или нормалног детета , ког можемо узета као типус његова доба. Од овог утврђујемо онда разила;кен>а на више и на ниже, па на тај начин сашајемо, с једее стране, ирерано зрело, изванредио даровито и паднормално развијено дете , с друге страпе, духовно и телесно заостало дете његове екстремне случајеве : духовно слабо и слаб умно дете. Циљ ових нагинх пспитивања Јесте тај, да се ти различити де чијч типови што тачније дсфинишу са споје квантитативпе и квал^.тативпе стране. На тај начин добијамо сигурни ослонац за решавање нитања, као гато је питање о одвајању ученика по њиховој духовној способности и т. д. 2) Други главни ироблем експерименталне педагогије, који је у уској вези са нрвим, јесте нарочито праћење развиКа ио■ јединих духовних сиособности у дег/^е, и. пр, чулно опажање, радња представа, памћење, моћ апстраховања и мишљење, воља н чуствени живот. Ми знадемо, да се поједине духовне способности детета не развијају иодједнако. У извесним годинама једне лете напред, а друге иду за њима; шта више, мисли се, да у неку руку свака поједина духовиа радња има једну периоду иовољн-г развића, у којој све друге стране духовеог живота за неко време заостају иза ових повољних, тако, да се читава енер гпја развића ковцентрише наједиу радњу, која стоји на иредњој страни.*) Ми ћемо видети, да је расцеп у развићу иојединим радњама тако велики, да и саме поједине врсте памћења показују свој посве одвојени ток развића.

*) Тачније развиће-ових иојава изнео је В. Штерн у једном нредавању па конгресу за испитивање- деце (октобар 1906.); н.*жалост ово предавање ни еам досад уиотребио. (Наставиће се.)

Данашња јавна настава у Немачкој. (Од Др. Павла Штецнера.) Превео Аћшез. I. ОДЕЉПК, (Паетавак.) Б.) Средње школе. Под именом средњих гикола разумеју се грађанске, ректорске, и више градске школе, нирочито у северној Немачкој. У Нруској се под тим именом разумеју школе, које ће с једне стране да евојим ученицима даду више образовање него што је т> кадра учинити вишернзредна народна школа, а с друге стране више се обзирати на потребе привредног живота у такозваном средњем сталежу друштвеном него што је то могућно у вишим разредима. Средње школе песмеју се усган вити на место народних школа него мо1у иостојати само поред ових о трошку општина. Само у толико могу се снајати обе врсте школа, што је допуштепо шесторазрелнин народним школама да у вишем течају могу радити по наставном плану средње школе, који је израђеи за гнееторазредне школе; али се могу нодизати и петоразредне такове школе само што ће наетаву од 3 нижа разреда ноделити на прва два разреда. Школе, које имају више од 6 разреда, морају да прошире паставво градиво. У средњим школама подвојени су ученици од ученица. За наставу у вишим разредима имају нрана учитељи. који су ноложили испит за средњошколске учитеље а примају се, сем теолога и Филолога, и учитељи народних школа по положеном другом испиту.

Настаени план средње школе у Пруској овако је изра&ен :

ПРЕДМЕТИ

VI

V

IV

III

II

I

Веронаука

3

3

3

2

2

2

Немачки

12

12

12

8

6

4

Рачунање

5

5

5

3

3

3

Геометрија

—

—

•—

2

2

3

Јестаственица

—

—

—

2

2

2

Физика (Хемија)

—

—

—

2

3

ГеограФија

—

—

2

2

2

2

Историј а

—

—

—

2

2

2

Француски (Инглееки)

—

—

—

5

5

5

Цртање

—

—

2

2

2

2

Певање

2

2

2

2

2

2

Вежбање

2

2

2

2

2

2

Свега недељно :

24

24

28

32

32

32