Школски гласник

Бр. 7. Према приказаним колекцијама разних тека за иисаље, рачун и дртање, решено је да новосадски месни учит. збор одабере најподесније, па ће исте прихватити и оетали члаиови и увести их у своје школе. Решено је умолити епарх. шк одб. даучини нотребно расположење у погледу дневница ст. паланачких учитеља и учитељица. За јееењи састанак одређен је евентуално Ст. Врбас. Ио завршеном раду, зам. председник зах ва лио је присутнима на пажњи и заузимл.ивом раду. истакао, да ће се таким озбиљним нојимањем рада учинити много у корист нашег учитељског углед', који ћемо еамо тако подићи на достојну висину, ако увек будемо сложни и споразумаи у сваком питању, које ее односи на корист и уна пређење школе, наставе и нашег положаја. Седница је завршена у нола 2 но подне, а затим су чланоки отишли на заједнички обед у гостионицу код „Беле Лађе", где су у пријатну разговору провели до 4 сах. по нодне, а затим се разишли својим кућама, * После овога извештаја имамо да нриметимо само то, да сваки читалац који прочита овде ириказан ток ееднице како је у истини било и сравни онај извештај о тој седници у 70. бр. „Заставе" има јасну слику о истинитоети „Заставиног" извештача. Иначе се с њиме не мислимо дуже бавити, јер ко се онакпм неистипама служи не заелужује то. —а

Преглед књига. Увод у историју васпитних теорија, нагшсао Оскар Браунинг, превео Милан Шевић, Београд, 09. Ц. 2 дин. Издање Задужб и н е И. М. К о л а р ц а. Решењем министра просвете ова је књига препоручена за лектиру ученицима учитељских школа и за књижнице средњих, учитељских и основних школа. У књизи су ови одељци : 1. Васиитање у Грка: Музика и гимнастика. Теорије Платонове и Аристотелове. 2. Римско васнитање: Беседништво. 3. Хуманистичко васпитање. 4. Реалисте, Ратих и Коменски. 5. Натуралисте, Рабле и Монтењ. 6. Енглеске хуманисте и реалисте, Роџер Аскам и Џон Милтон. 7. Ј1ок. 8. Језуите и јансенисте. 9. Русо. 10. Песталоци. 11. Кант, Фихте, Хербарт.

Стр. 117. Књига је написана веома популарно, тако да лаким начивом даје згодан преглед евију важнијих периода у развитку педагогије, а тако и кратким, језгровитим излагањем нриказује основ не иринципе појединих препородилаца васпитања и образовања. Нарочито ћед< бро послужити, да задобије за читање оваких дела млађз учитељске другове. којима је теже читати овака дела једино еа њихова суха и крута стила. Овде је сасвим обратан случај. Рибак стил пишчев и иодесан нревод, увешће читаоца неосетно у ироучавање историјског развнтка педагогије. Тоило ирепоручуЈвмо ову књигу друговима учител>има да је набаве за књижницу своје школе. Ј. уоп с!ег Тоггеп, (јћег сЈаб Аи^Габбипдбипс! 1Шегбс1шс1ипдб уегтодеп Гиг орКбсНе ВПс1ег ћеј Ктс1ег (2еЈ1жћгШ 1иг ап^елуапсие Рвуећо1о«'1е ши1 р8усћо1о »18сће ВаттеНогксћип^. Негаи80'е^ећеп уои \\'Ј1Пат 81еги иш! Ог1о 1Лррт а п п, НеЈ]17л«' 1907. Ваш11, НеЛ 3, Стр. 189—237). Према Хајлбронеровој методи аутор је испитивао моћ схваћања и разликовања у 180 деце од 4—12 године живота. 17 иредмета (риба, тои, сат и т. д.) који су били нознати дјеци бјеху показани у и ематичким цртежима. Више слика образоваху једну серију*), и дјеци су се иоказивала е овимпитањсм: Чемује слично то? Шта је овдје променуто? У оиће с добом расте број правих спознавања. Код оних слика, које се не могу тачно епознати дијете одговара са „не знам" или нак криви одговор даје (конФабулација). „Чим еу старија дјеца тим боље увиђају, да нешто знају и тим су прије у стању да то искажу." „Сазнање незнања узима се као индекс (казало) за способност просуђивања." Наш аутор разликује три врсте конФабулације: 1.) оне, које се још нису могле схватити као права сазнања (н. нр. мјесто „црква" каже се „кућа"), 2.) оне, гдје дјеца дио црт.жаузимају за ознаку цјелине (парцијална или дјеломична конФабулација) и 3.) бесмислене конФабулације, гдје се не конштатује никакав однос између означеног и ноказане слике. КонФабулације опадају с добом дјеце. Р а з л и ке на цртежима, који су иначе исти, дјеца врло оштро опажају. Праве ознаке о променама у цртежима куд и камо ее више и о*) т ј. о ј \ сваког предмета беше већи или мањи број цртежа.

ШКОЛСКИ ГЛАСИМК