Школски гласник

Стр. 118.

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

и п Бр.

к ;1 з у ј у него што се и м е н уј у. Означивање тога расте с добом ђака. Права ознака имена промјена све то чешћа бива са растењем доба. Снособности схваћања и разликовања независно се развијају. Упатолошким случајевима оне се могу и пореметити. У погледу на утјецај спола на спознавање, дјевојчице у сваком добу ноказују лошије резултате од дјечака. Ако ваљаност сазнавања у дјевојчица износи 1, то је она у дјечака 1.4. Дјевојчице више конФабулирају него ли дјечаци Ови иоследњи у своме ехваћању више се држе опажаја оног што је у истипу, него што је то случај у дјевојчица. Способноет (диспозиција; Ап1а§'е) за то различито држање мора дајеприрођено. Аутору су приговорилп да његови ре зултати о разлици сполова за то нису сигурни, што су употребљене слике саме по себи биле лакше за дјечаке него ли за дјевојчице. Посматрајући тачно приказиване предмете и мени изгледа да је тај ириговор основан и да је обрана ауторова (стр. 196) слаба. Од тих '80 дјеце бјеху њих 33 из села. Сељачка дјеца мање расиознају и више конФабулирају од градске, варошке дјеце. Осим тога ееоска дјеца иоказују и много мање правих означивања. Др. Паја Радосављевић.

Б Е Л Е Ш К Е. Седница среског учитељског збора сомборСКОГ одржаће се у Риђици 16. (29.) априла о. г. са овим дневним редом: 1. Отварање збора и унлата чланарине. 2. Извештај одбора о рату. 3. Г. Јован Искруљев приказује мађарски буквар за П. разред. 4. Ирактична радња гђице Сиде Лугумерске по елободном избору. 5. Раснрава г. Исид. Стратимировића „0 нојачким дужностима". 6. Г. Велимир Чонић приказује свој нови српски буквар за I. разред. 1. Расправа г. Миливоја Пиље „0 појању и певању у народној школи". 8. Разни дониси сл. ЕШО. бачког. 9. Евентуални нредлози. 10. Критика горесчоменутих радња и расправа. 11. Одређење места, дана и радова за идућу седницу. 12. Избор чланова за оверовљење скупштинског записника. Пијетет према добротворци. Редовна скупштина српског учитељског конвикта у Новом Саду од прошле године решила је, да се сваких нет година депутативно излаза на гробове добротвора овог завода, да се тамо учини помен и

нрелије гроб но ерпском иравославном обичају. То је отночето ове године. На светли четвртак о. г. изишао је председник г. А. Вараћанин и благајник г. Ђ. Милић у г Руму на гроб добротворке конвикта, иок. Катарине Димит риј евићев е, која је оставила конвикту своје две куће и 4 јутра ораће земље, који су конвикту донели око 12.000 Круна чисте добити. Учитељсгво румско и оно из најближе околине заједно са једни.м делом грађанства придружило се изасланнцима конвикта и изишли су на гроб ове покојнице са свештеником г. П е т р о м Бронзићем из Платичева, јер се румски свештеници које поболели, које су одсуствовали. На гробу је одржан помен, гроб је преливен, а споменик, који је подигао сам завод, окићен је лспим венцем свежег цвећа. Свештенику су одговарали на јектенија румски и околни учитељи, а иредседник је у име друштва целивао крст у знак благодарности учатељског конвикта. По том су отишли сви са свештеником до гроба скоро преминулог учитеља румског Огризовића па онда и до гроба пок Ане Ђ у р и ч и ћ-Б и о р ч еве, преминуле младе ћерке г. Јов ана Ђ у р ичића-Биорца, у чнји помен је приложио отац 100Ј К српском учитељском конвиктг, и отпојали ту „Со свјатими упокој" и „Вјечнаја памјат". У иочает изаслан?.цима конвикта, а у иокој души поменуте велике добротворке конвикта, нриредио је леп и богат ручак гостионичар румски г. Емил Каракашевић, бивши учитељ, члан конвикта, који је нрекунио обе куће пок. Кат. Димптријевићке. Истом приликом отишлоје изасланство конвикта лично да се захвали управи „Р у м с к е Штедионице", која редовно од последњихједанаест година ирилаже конвикту годишње по 50 К. Тако се српско народно учитељство одужује евојим добротворима и приложницима. Читуља. „Српским. учитељски збор" у АрачВрањеву са иревеликом тугом јавља, да се његов 16. годишњи друг, члан и врли колега: Бранко Петровић српски нар. учитељ, члан и перовођа срп. нравосл. цркв. опћине, као и члан српске читаонице и опћинског (комуналног) шк. одбора овдашњег, пвсле дужег боловања у 35-ој години живота свога у Будимпешти — камо је на лечење отишао био — дана 3. (16) априла о. г. у вечност преселио, Тело нокојника опојано је по правосл. обреду 5. (18.) априла о. г. и затим