Школски гласник

Стр. 166.

ШК0Ј10КИ ГДАСНИК

В|>. 10

нити „нужним инструкцијама". Само така наука је нужна која нас чини људима. Монтењ, дакле, даје нрвенство васпитању. Он само такву наставу цени, која вежба моћ судиље, која побољшава стање, која чини човеком. Он хоће да се ученик спреми за то да може о свачем пресуђивати, а неће да спрема ни за математичаре, ни Фвзичаре итд., он хоће универзалног човека. Циљ васпитања — универзалан човек — не даје се постаћи а нарочито у елементарној настави. Пед. систем Монтењев не може добити употребе, најмање у основној настави. То је дало повода, те су нападали његов систем. Он презире знање везано за утилитарне сврхе. Међутим је знање баш са утилитарно-пракгичног гледишта потребно. А да је то Монтењ морао пзгубити из вида лако је појмљиво, када се сетимо да је био велак властелин, па такав је хтео бити и у интелектуалпом обзиру. Из множине ових мисли одвајамо ону, која се односи на време проучавања, којим располажемо. В. еме проучавања је кратко, зато га треба испунити само нужним знањем. Ово замашно нитање требало би једном ставити на дневни ред, одредити нужао знање за основну школу. Недагошки поступак треба да је опћи. то јест треба да се распростире на све васпитне моменте па дакле и на ово питање, тако значајно. Што се тиче оне идеје Монтењеве о нријемљивости духа према инструкцији, ми стајемо на становиште модерне обвезности елементарне наставе и у корист опћег просвећивања с правом можемо казати да елементарна настава мора бити обавезна за свако физички и умно здраво и нормално дете у периоди настављања Али с обзиром на диФеренцију деце по традиционалној диспозицији као и с обзиром на то да је ниво умног развитка васпитаника код сваког појединог друкчији, изјављујемо дауснех иостигнут у учењу мора бити индивидуалне ане опће природе. С тога је колоеална бесмислица, нсихолошка и педагошка тражити неки „опћи успех" и оцењивати га. Толико о томе у свези са Монтењевим идејама. Згодном једном приликом рећићемо коју опширније о овоме. Из „Ееуие р е с! а о § 1 д и е". Ж. Раковић, учитељ.

Из праксе. Подооћна средства за наставу у доађарскот језику. Директан начин учења мађарског језика захтева, да се све ствари ирикажу но могућству очигледио, зато у свакој школи треба н. пр. оваку збирку ствари саставити: Флаша за воду, лавор, са >ун, убрус, огледало, чешаљ, четка за одећу и обућу; дрвена лутка, коју ће деца облачити и свлачита; нож, шећер, светњак, жигице. Играчке: трумбета, добош, лонта, куглице, свирала, бич, уздице. Прибор за носао: бургија, ексери, чекић, нерорез, маказе, игла, иглоница, напрстак, конац, памук, тесгера, секира, рендо За рачунање: прутићи, тегови, мере. За цртање: карика и елипса од дрота или дрвета, штит, облик срца (од колачара), змај, барјак, лепеза, палета, коцка (од папира или дрвета) призма, пирамиде, цилиндер, купе, кугла, разне кутије, шамлица, буре. Типови Флаша, ча.на, шољица, кухинских судова (лонац, шерпења, ћупица, бокал, чинија, тањир) цреиови за цвеће, вазе, кабо, канта с решетком, ашов, лопата, лотра, точир, нож, разне кашике. Цвеће у цреповима, или набрано у води (чаши.) Нресована лишћа; проста, дељана резана, сложена. Воће: јабука, крушака, шљива, трешања, лимун иоморавџа, бундева, диња, кукуруз, мак и т. д. Ратарско оруђе: ашов, мотика, грабље, плуг, брана, сејаћа и вршаћа машина (у минијатури). Разно семење, биље, вариво воће, да боме у поједина годишња времена. Увек при руци брашно и лебац; а млин, нећ, млинар, некар на слици. А кад треба лако је набавити млека, масло, сир. Аквариум. Ствари за ову збирку но могућству треба учитељ с ученицима заједно да начини, јер овака радња даје лепо и практично градиво за разговор. За увежбавање боја употребљавати разнобојне креде или треба начииити гакалу (вгшбка1а). То учитељ пред децом овако начини: на је-