Школски гласник
9
Стр. 170
ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК
Вр. 10.
зависн у оваким приликама много од команде чак и појединаца учитеља. јер не само да јеморала иристати и ако јој је то мучно, да учатељи својим упливом буду изабрани ио иојединим општинама за изборнике, а затим и за еиарх. скуиштинаре, него је морала пристлти да понамешта већи број учитеља у поједине одсеке, јер би иначе комаеди усахнуо уплив у појединим општинама. Ето како „народ" суди о учитељима. То је једна тачка у којој се огледа „чврста" веза између страначког начели, дисдинлине и зависности избора учитеља од тих условз, а друга је тачка у колико се ту гледа на начело самог рада, који треба да се у том автономном кругу ради. Тује, како се види, морало се дати задовољења свакоме, који је у стању сметати странци у локалним односима. а затим је дошао у рачун који грди оне учитеље, који стоје на висини свога уверења и неће да буду поклоници самоволших страначких ћеФова, у којима владају таке команде свакојаког уверења. Колико ће таки што јавним грдњама и бесмислицама нуни страначки орган и тако стиче способности за члана епарх. шкод. одбора, моћи на послу стварно привредити то ћемо имати среку да видимо. А онај којем су таки „скорописци" желели да се добро проведе на епарх. скупштини, провео се заиста добро, о томе су се они очигледно уверили, али се наиротив њихово друштво нвје добро провело него је ћутало као заливено. Можемо још на крају додати да оне нростачке грдње које су пре и иосле епарх. скупштине изашле у „Застави" пратив свесног учитељства, које се не да шиканирати од ма каквнх новинарских екзистенција и оних који се „диче" несолидарношћу, а исто тако и на оне грдње уорављене иротив „Школ. Гласника" и његовог издавача, не налазимо за вредно да ре®лектујемо. Оној неписменој критици Заставина несолидарца о „Шк, Гл." насмејали смо се, јер је та критика остала у шарагама за оним оценама, које су о „Школ. Гласнику" изрекли листови као што је један „Учитељ," „ТЈс11 1\о\-]пу", ,,Гес1а§.' КоиМеЛу", „Учили1цен Прбглед", и др. па и остала незаражена српска штампа. — а КАКО ПОСТАЈУ ВАЉАНИ ЉУДИ СРЕТНИ (макар и сиромашни били.) 1. Управа „Привредника" не стара се за своје питомце само дотле док су шегрти, већ
она. као што је познато, води и даљу бригу о њима. Зато постоји код „Привредника" и нарочита каса (задруга) за кредит, од куд ваљани млади Срби трговци и занатлије, почетне кредите добивају, кад у своје време евоје самосталне радње отиочињу. (Осии топ уиравља „11ривредник" и разним другим Фундацијама, које имају исту сврху). 2. А који су и иосле и као с мостални господари наиредни, угледни и дОстојни, за те се зауз ма „Привредник", да их и ожени. А члаеице наших Задруга Српкиња, које су се заузеле да буду и у томе „Иривреднику" на руци, ирепоручује те ваљане Србе, иду им у свему на руку, да се према себи са ваљаним Српкињама и ожене. За ваљане чланове збринуто је једном речи — све, од првог дана шегртовања. па док ваљан човек свој циљ своју срећу постигне Тако су многи старији ваљани потомци данас већ напреднв. самостални госнодари, озбиљне етарешине своје породице и угледни грађан«, себа, својој обитељи, своме месту, народу, држави, на дику и корист, а „Чривреднику", његовим добротворима, помагачима и сарадницима на радост и задовољство. Шаљите дакле еве ваљане здраве епоеобне ђаке од 12 до 15 година који нису богати или где је више деце или где се уопште теже или тесно живи, из малена у свет, најбоље одмах чим школу сврше. Упућујте их наиоштење, послушности и рад, на ће за неколико година оживети ваше меето и чатав ваш крај, јер ће ти младићи брзо бити од велике користи и ииати велику заслугу, па ће и своју породнцу боље помагати, јер ће више зарађивати, него што данас зарађује један ирост и задњи надничар. А кад у месту буде више мрса и соли, онда ће свима и свакоме и обилатије и боље дотецати. У таквом ће месту брзо срећч пропевати. * „Привредник" заузима се — као што је нознато — исто тако и за ваљане здраве Српкињице макар и сиромашне или без родитеља биле, и склања и намешта их у српске породице, а уз помоћ и под окриљем Срнских женских добротворних задруга. Ко жели ма какву упуту или обавештај, нека се обрати на своје заузимљиве Србе учитеље или свештенике, или на уираву „Привредника."