Школски гласник

9

1.64. ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

је почну кушати и заишту, да им да чедо из коленке; ако његовом крвљу иошкроае дворе: „Што је немо проговориће, што је сдепо прогледаће." „Али мисли ђаконова љуба, Она мисли мисли свакојаке, Док је млада на једно смислила, Па им даде чедо из колевке, И заклаше чедо пренејако, И од чеда крви уграбише, Пошкропише по бијелом двору: 111то је немо проговорило је, Што је слепо све је прогледало " Али. како је народ велики поборник правичности, он никако не може допустити. да добро дело прође без награде, кад се ђа конова љуба осврнула, нашла је у колевци своје чедо здраво и весело. Исто тако ни рђаво дело не може остати без казне. У песми „Бог ником дужан не остаје", младн Павловица чини све већи грех иза већега, не би ли зивалила брата и сестру, али је зато ужасно кажњена: „Воловала девет годин' дана, Кроз кости јој трава нроницала, У трави се љуте змије легу Очи нију, у траву се крију." Мучена грижом савести, сама је себи одредила смрт: да је растргну коњма на репове^ У своме потиштеном и тешком стању срнски народ је највише утехе налазио у православној вери. Што је више патио. тим је већма себи веру своју пригрлио, тако, да се вера и народност спојила у један појам: „српску веру" за коју ће Србин презрети сва земаљска блага за коју је готов највеће муке, на чак и саму смрт поднети, али је се неће одрећи. Када ле пог и младог Пајсијевог ђака Авакума воде Турци на смрт, жао им је младости и лепоте његове, па га позивају да се потурчи, па ће остати у животу и биће сретан, а он их пита: „Умиру ли кадгод Турци?" затим се насмеје и запева: „Нема вере боље од хришћанске, Чин'те Турци што је вама драго Скоро ћете и ви долијати, Е да Бог да и његова правда." И колико оваких примера пожртвовања за веру и отаџбину имамо у нашим народним песмама!

Бр. 10. Но најчешћа и најмилија тема у нашим народним песмама је: јунаштво. Народ у песми сбрађује оно, што му на срцу лежи и што највећма воли. Ништа лепшега нема за њега него дивити се доброме јунаку. Са уживањем прати његова дела, радује се ако му испадне што за руком а увек нађе извине, ако му се деси што обратно. Али има се народ чиме и поносити! Српски јунак је друкчији од осталих јунака. Он се не одликује само одважношћу и умешношћу, него је он бранич сиротиње и нејачи. заступник правде и истине, добар син, брат, поданик и ревностан хришћанин Највише се можемо поучити из нар. песама, лепом чистом језику, правнлној употреби речи и облика, из њих можемо на учити прави народни језнк. К*ко је дивно изражавање у народним песмама! Нема ту празних Фраза и неприродне осетљивости, слог је природан и прост. М .сли и тежње исказане су силно и јако и то у кратком али једром говору. Највећа одлика народних песама је живо пластично описивање, кад читамо народне песме, чини нам се, као да очима гледамо оно, што читам©. Српски парод има много узоритах песама, ко.јима се диви цео свет. Нема народа, чија се појезија тако нрославила у европском образованом свету, као српска. Песме су нам разнеле име по свегу. Чувени научник немачки Јаков Грнм рекао је чим се појавиле српске песме у немачком преводу: „Српска природна појезија заслужује општу пажњу. Због ових песама мислимо, сада ће се учити српски језик." Народне песме су одржале у народу живу свест о својој народности, оне су подигле велике карактере, који су народу послужили. Када је књижевност пошла странпутицом, народне песме су биле толико јаке, да је врате на прави пут. Поред овако великих врлина и заслуга, народне песме треба да има свака српска кућа, а њени чланови нека их чешће прелиставају, многоме ће се из њих поучити. Нарочито ми, који се спремамо за народне учитеље и учитељице, треба добро да познамо народни дух и живот, те поред стручног знања, треба да се удубимо у проуча-