Школски гласник

Стр. 224.

ШКОЛСКИ ГЛАС9ИК

Бр. 13.

љ.удп који су најжешће осуђпвали свако застарело мишљење упасти у иогрешке које су некад осуђивали. Али и овде се обистинила она народна реч: „Чим' иоруган, тим ионуђен". „Заједничка седница неће се сазнвати, алн епарх. шк. одбор .је вољан сазвати епарх. учит. збор, ако срески зборовп имају доста градива за тај збор и докажу његову потребу." Кад је 1906. год. новосадски срески збор хтео тражити сазнв мнтрополијског учитељског збора, онда се рекло да ће то Шк. Савет учннити, сад кад се тражн заједничка седница, чека епарх. шк. одбор, да се тражи епарх. учптељски збор, п то ако има доста градива и ако се докаже његова потреба. Док су у епарх. шк. одбору седелп неупућенп људн ми см-о така решења могли и разумети, али данас кад у епарх. шк. одбору има већи број учитеља, са ко.јима су кругови који данас владају хтели да докажу неку правилност свога рада, ми сасвим видимо да се ту не ради о начелном становшпту, о овом или оном правцу у школском и учнтељском питању, него су ту по среди лична расположења, која не могу да савладају своје антипатије према људпма који слободоумније и напредније схватају питање о унапређењу наших школских и учнтељских прилика. То све доказује да је тачан онај суд који је недавно „Шк. Гл." изнео, комејестало до оне бесплодне распре о заједничкој седници, што ју је инсценирао прикривенп одиум на учитељство новосадског среза од пре више годпиа. Тражити „доста" градива за учитељски збор н тражнти доказе о његовој потреби, код нас где још ништа није сређено потпуно, то .је заиста нов захтев и могли би рећи аферим ономе ко га је измислио. Или да се ваљда упуштамо у доказе и набрајамо градиво за збор?! То би се тек звало „умесно", као што је и номенуто решење. Према оваком решењу у овој ствари, нисмо нимало радознали ни на оне примедбе што је епарх. шк. одбор бачки одаслао Шк. Сав. уз Молбу новосад. среског збора у ствари израде специјалне наставне основе. —а.

Вовег* ВЈевбтапп: „Државна бирократија слабо се одушевљавала за тежње учитељске, да што боље развију и унапреде учптељске организације и њихов заједничкп рад."

■Ј* Катица Коеовчева, учитељица. Тнхо, нечујно коракнуо је анђео смрти у твоје јато учитељу ! Ту му се . свидео један скроман, у страни забачен бели крин, већ мало клонула лика . . . узабра га! Цветак се болно насмеши: давно те чеках, да ме опростиш ових мука, што свет зове Живот . . . -Је ли Катица умрла за то што је тако волела школу, или је толико жудпла школи, да истроши сву снагу и вредноћу за кратко време, што други за по столећа, осећајући зар, да јој ј.е кратак век досуђен? Не знам, дакле, да пресуднм, тек једно је јасно, — да је школу ванредно, идеално волела. -Ј о ш као ученица новосадске срп. више дев. школе показала је ванредан дар и вољу за науку. Како дакле у впшој школи тако и у учитељичкој школи у Сомбору кроз све разреде беше одлична ученнца и крајем 1902. шк. год. стекла је диплому за учитељицу. Прве године свога учптељевања провела је у Боспн у Варцар Вакуфу, затим буде напменована у будимској епархијп најпре у Мединн, па у Ланчуку код Мохача. Као Сремица, тежилаје своме завичају, те је и дефинитиву са одликом положила. Али у пркос њеним одличним квалификацпјама, и покрај светлог карактера и узорне скромности, никадајој се жеља није испунила, да постане сталном учптељицом. И у Срему дакле буде привремено постављена, пајпре у Карловчић, затим у Ашањи, акрајем свога живота у Гргуревце. У томје и несретна болест надвлада, те крајем школске год. завршн за свагда свој учитељски рад и 13. (26.) јула предаде свој дух свемогућем. Премннула је у Бешки у кући свога оца. Вечан је Твој епомен међу нама, мир пепелу Твоме! Болман, 7. УШ. 1909. Мара. Суза на свеж гроб Катици Косовчевој. Нисам Те видела слабу, бледу, где са болним илућима у упалим грудима радиш у школи; нисам Те видела скрхану и побеђену у постељи, нитн слушала кратко дисање и слабо куцање. твога срца; нисам гледала ужасну п страшну борбу са смртн; па не видех нн како се угасио живот Твој, Ти — чедо горке судбе! Не видех Те па одру самртном; не чух