Школски гласник

Стр. 216.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 13.

искључујући никова из тога рада, а та иајшира основа била би код нас Митроиолијска Учитељска Скупштина. "■ На ирве две замерке Медурићеве да се говори у иредставци о сувременим иринциинма и важности конститујисаља нећемо да трошимо речи, јер то је одлика сваког напредног учитељског друштва, ми из тих напреднпх кругова тражимо угледа за свој рад н не обраћамо пажњу на оне који се ругају томе. Замерка да „у представци нема образложења" није исиравна, јер мисао о сазиву заједннчке седнице подстакао .је сомборски срез, а наш новосадски срез доиунио је у оном правцу како се таки рад нзводи код других наших учнтељских другова којн су већ давно одмаклп од нас. Ова представка новосад. среза само .је одговор оном решењу епарх. тттк . одбора, које је стало на Медурићево становиште и дужностјој је била да то изнесе што је у њој наведено, тим пре што је и у епарх. шк. одбору перасположење протнв заједничке седнице, што се види н по решењу ко.јпм је та представка одбпјена, где се намерно наглашава као сметња председничко питање, што је овде лако рептпти, ако се у томе усво.ји начин рада како је у томе пракса код другог света. У ком правцу замишља новосад. срез ра«витак рада у заједничкој седници, јасно .је то истакао у ономе што .је тражио да се иомоћу ових седница доведу у везу и заједнички рад, сви учитељи у митрополпјн, разуме се без туторства. А да је намн то бпло и ралије на уму, доказ је решење новосад. среског збора у одбор. седници од 22. ТП. (4. IV.) 1907. где је на предлог Мл. Ђурошевића чл. одбора усвојено, да се поднесе предлог збору да моли сазив митропол. учит. .збора, но како се са извесне стране обећавало да се на томе већ ради, то се одустало од тога, да се не бн рекло да прејудикујемо икоме. Уз то је овај збор и тиме покушао да одржава везе са осталнм зборовима, што .је свима за које је знао да су конститу.јисани, саопштавао нека важнија своја решења. Но кад је изнето мишљење да се сазове заједничка седннца, овај збор је то прихватио као папредније од мнтроп. учит. збора, једно због тога, што је по пракси у последњем епарх. учит. збору бачком од 18. и 19. аир. (1. н 2. маја) 1902. г. истакнуто, да на епарх. збор долазе само изаеланици учи-

тељскн, а на заједничкој седници би сви били, друго зато што би рад заједничке седнпце био самосталан без икакве цензуре. А све то држимо за најсувременије у школским и учитељским питањима. Међутим Медурић којп је сад за сазив митроп. учит. збора, не спомиње да у седиици управног одбора ст. бечејског, где .је п он члан, нпје прпхваћено мшпљење новосад. среског учит. збора, које је тамо писмено достављено: да се заједничка седница на тако широкој основн организује, да обухвати и срезове у темишварско.ј епарх., па каснпје и у осталим епархијама, него је на тај предлог одговорено пз одборске седнице одржане у Сентомашу 23. авг. (5. септ.) 1908. г. да се то „неће ставитп на дневни ред, јер се може потећп код евентуалних предлога". А зашто да се такво важно питање оставља такво.ј нензвесности? Дакле онда, кадје новосадски срез хтео да се ради на најширој основи и обухвати сво учитељство, одбор у којемје Медурић неће то да ставн ни на дневни ред, а сад Медурић „пребацује" новосад. срезу, што неће да ради на најшнрој основп п да сво учитељство заједнички радн. После овога како изгледа то сво његово садашње ппсање ? Мп смо све ово изнелн, да се види са колико се притајеног нерасиоложења и намерног сумњичења војује у нас иротив онога рада, којп је па свом месту тачап и исправан. Кад се већ п у просветипм питањима ие бира оружје, онда је доста жалосно, али нас то ипак неће задржати да и даље заступамо оно напредно начело у таким питањима, које усваја сав просвећепп свет. У овом уверењу снажп нас све више то, што видимо да је незнатна војска, која одриче вредност том начелу, анаиротив да уз истрајне старије раденике школске,. свакнм даном све внше нма млађпх снага којп поштују п верују у учитељске идеале, а клоне се проповеди, која не може да издржи нп најиримптпвнију критику сувремених просветнпх .погледа. —а. Школа и настава. Наредбама виших автономних власти одређени учитељскп течај одржан .је у Сомбору