Школски гласник

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 215.

још боље. д) дедуктивног бип;а 0вај је дан, изглед«, још доста далеко.

Зај^дначка с^днаца али уча= тељска скупштана? У 162. бр. „Браника" о. г. написао је Ј. 3. Медурић I. чланак иод горњим натписом. Касније је назначио да због болести пеће одмах продужити о тој теми. Пошто не знамо када ће он продужити о томе даље писање, то ћемо рефлектовати иа овај I. чланак. Према тону којим се он служи и у оваком расправљању, ми не бп билп обвезни да се упуштамо у дискусију, али да докажемо и овом прнликом да нам је стало до стварп и да су чињенице у том I. чл. неисправно прџказане, упустићемо се у тај неблагодарни посао, да доказујемо што смо већједном у главним потезпма доказали. Ппсац вели да онај „који у својим рукама има стручан лист, (мислн „Шк. Гл,"), не нрима противна мишљења од свога и да је то због личне мржње." Ова тврдња већ не стоји, јер Медурић ниј е никад шнљао у штампу „Шк. Гл. " нii с т р у ч ii а н ii ii к а к в а д ј) уг а с в о ј а м и ш љ е њ а. Медурић покушава да критикује представку новосадског среског учит. збора послату ЕЈПО за сазпв заједничке седннце бачких зборова. Он одмах изриче свој суд, да та представка нпје сачињена ни темељно, ни озбиљно, јер се у њој истиче као најважније питање констнтујисање заједничке седнице. Још замера што се новосадски срески учит. збор позвао на опште немачко учитељско удружење, јер то удружење „није се могло ио дотичиоме параграфу коиститујисати док ирво није параграф створило пли док није имало свога статута, међутим ми нити имамо свога статута ни параграфа за конститујисање заједничких седница, осим једне наредбе наше претпостављене школ. власти." Према овоме схватању излази да свако друштво ма се и на први договор састало, мора имати одмах своја правила п параграфе. Ми знамо да данашње друштво није још усвојило ту теорију, него како се први пут састапе, било на какав договор или трајан рад, бира одмах своје часнике који одмах или каснцје спремају потребне прописе и параграфе. Стварање правилника, статута ијш како хоћете да се

зове, ствар је која се израђује према споразуму тог друштва, тако се ради свугде, тако смо н ми радили у среским седницама. Чудно је да се о овоме мора и писатп кад то зна и Медурић и доказује нешто што овде није у питању. 0 представцн новосад. збора вели, да је пуна фраза и — једном речи да ништа не ваља ни нредставка ни оно што новосад. срески збор заступа. Кад знамо какве су племените тежње руководиле новосад. срески збор у овом питању, кад знамо какво је становиште од почетка тога питања заузимао Медурић, онда нам је жао времена и овог простора што трошимо на ту бесплодну дискуспју. У оваким питањима сумњати у чистоту тежња појединих кругова учитељских па чак и појединаца, то се само може код нас у нашим нездравим приликама. Напредни учитељски кругови да знају за ову бруку, незнамо да ли би имали довољно речн да нас окарактеришу. Баш та хајка која се подигла протнв заједничке седнице најчвршћи је и најизразитцји доказ, да су нам потребнн таки зборови где ћемо се на самосталној основи развијати пнтелектуално п стварати један радни правац, којп ће млађим друговима створити прилнке да не падају у таке погрешке, какве се праве са овом заједиичком седницом. Медурић замера представци ово: „говори о сувременим принципима у напредном Западу", „највећу важност полаже на констптујисање заједничке ееднице", „нема образложења због којпх новосад. срез тражи ту седницу". Он држи да „заједничка седница није потребна, ако ће се у њој обавити само конститујисање, приредити изложба учила и реферисатп о нстима", јер држи да имамо таквих питања да решавамо која ие трпе одлагања и био би вапијући грех да се само због конститујисања сазива заједничка седница." Даље вели: „Кад новосад. срезу на срцу лежи народна просвећеност, требао је бити за митрополијску учитељску скупштину јер од куд да само један део срнских народних учитоља решава н доноси важне закључке о школи, учитељству и о народном просвећивању, а да се други учнтељи и зборови из тога рада искључе? Кад се већ толико истичу у представцп сувремени принципи сувременог запада, треба онда радитп на најшнрој основи, не