Школски гласник

Стр. 214.

ПЈКОЛСКИ ГЛАОИМК

Бр. 13.

зграда индуктивних закопа, из којих су путем извађања постале нрве дедукцпје; као што се међу њима постављчху опеервације и многи закони које је научењак извео из ове опће хипотезе која је владајућа у модерној науци; тако се и посматрање, добивши свој почетак од науке и оставши јој верна пратиља и у последњем јој добу, не може расправљати с неким омаловажавањем. Без сумње добро и погребно би било, да Физика добије једном већ дедуктивву ф »рму, до које стигоше матем. науке. Ну, зато ипак немојио држати да ће дедукција свагда бити најглавнвје запимање па ма оно искључиво било. ОДЕЉАК X. јМетод природних наука Прпродне се науке рЈЗвијаху истпм током којим и Физичне. Ну, Оудући су врло сложене, нису могле тако рапидно иапредовати нати су се могле потпуно одати највишим научним истраживањима. Посматрање ире свега образује саму основицу нриродних наука. Оне су пружиле иа и данас пружају највећи део чињеница. Има ли експерименгисање какве улоге? Свакако. 1. У физиологији оно је главно једно оруђе испитивања. Он.) је најбоље срество у пспитивању Функција животињског организма. Да би видели, на нример, како се зоива предисање, ставићемо животињу у вештачки спремљену ваздушасту с.редину забележивши пре покуса количине разних гасова, итд. 2. Али смо поред тога држали, да експериментисање нема употребе у анатомији, тојест ако можемо одредити Функције животиње, нећемо знати из ближе олредиги њене органе, облике, предмег анатомије То је заблуда: јер упознавајући средину у којој се баће налази, упознајемо уједно и његову Форму. Тако на пример, обрађујући једну исту биљку у два разполика земљишта потребе ће њене бити врло раз нолике произвађајући њоме разне важне варијације. Тако је Дарвип могао беспрекидном, на науци основаном, акцијом у току

од више година, из ближе упознати много голуб >вих раса. Култивисање и неговање — за научењака врло паодоносни начини огледа — доприносе дакле, д г упознавајући исхрану и средину живих бића, упозннјемо уједно и њчхове природне облике. Посматрањем и експериментисањем упоз ната већ реалпа бића, природњак покушава да класкФикацијом распореди. Образовање ставова који ће учинити егзактно-истините природне поделе, ј<:сте такођер главна једна данашња брига биологије. КласиФикација сама обухвата: 1. ДеФиницнју; јер да би могли распоредити индивидуе треба да смо их претходно деФиновали; и учинивши већ поделу тежимо, да дадемо такову једну деФивицију која ће у себи садржавати све заједничке карактерне тачке свију предмета који дотичну класу састављају. 2 Хинотезу; јер ире н^учног сређивања морали смо реална бића грунисати, што није ништа друго до ли хипзтеза на темељу аналогија истих бића. Индукцнју сада теже да уведу у биологију. Данас већ знамо, да природне врсте, у ствари, не остају непроменљиве, већ су подложне непрестаној промени утецајем начина живота, какав индивидуа проводи, и утецајем акције, коју врши средина на њу. Дакле, промена средине повпачи за собом промену организма; између те две појаве можемо одредити одношај времените и сукцесивне узрочности, друкчије речено: закон. Формулисати ове законе биће ствар индукције. —. Индукција ће, дакле, показати, како се — услед спољашњих сила жива бића лагано преображавају и ми се падамо, да ће нам она пружити један опћи закон, који ће резултирати све постепене модиФпкацнје (измене). — Збуде ли се ово, дедукција ће моћи играти своју улогу. Откривши универзалну Формулу еволуције бића моћи ћемо из ње извести, нростим зчкључивањем законе извесних партикуларних преображаја, који се не би могли непосредно посматрати, али који би могли зато ипак огледом оверовати. Држимо, да ће наступити дан, када ће се природне науке уздићи до степена, на ком се сада на ходе Физичае, тојест до индуктивног, или,