Школски гласник

Стр. '218.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 13.

се тражп сад у успеху из мађ. језика, према ономе што се тражило старом Наст. Осп. Што се тражило од детета свршетком VI. разр. то се сад тражи, свршетком IV. р. т. .ј. да може разумљиво изрећи своје мисли речју или ппсмено. Разуме се, да је према овоме огромна одговорност учптељева, али учптељп морају бити практични, како бп могли спремне ученпке извести, јер то на њпма сад стојп, а тиме да п: српску школу одрже и вештнном својом да отклоне опасност од нашнх школа, у чему ће пм моћи битп на помоћп начело Коменскога о концентрацијп наставе. Као допуну градива које се пма обрађивати напомиње цртање, певање и слојд тито се све иоставља на шири оспов и даје му се темељнијп значај. Исто тако је учињено и са досадашњом Очигледном Наставом, која добнја стваран значај наставе у мишљењу п: у говору. Трудпо се да докаже да у шесторазредној школи, где је било недељно 144 ч. за мушке а 157 ч. за женске, није у ствари повећап број тнх часова, јер сад рачуна да има просечно за свако од њпх 154. Овде је урачуиао и часове каталога (4—4). У погледу словенског језика истицао је како .је настава у томе пренета као ночетак из II. у III. р. алп да се за сада није могло впше у томе учинити. У науци вере пзашло се у сусрет захтевима иаставе, да се градпво у поједшшм разредима смањи, а п словенскога текста мање унесе. 0 распореду часова пзиео је разлнку броја часова, која је усљед шпрог обпма наставе у мађ. језику наступнла. У новој Наст. Осн. папоменуо је да Шк. Сав. у школама од 1—6. разр. са једном учит. спагом, допушта да се може увести п полудиевна настава, дакле, да се може распоред часова п пзменути иако је ои израђен по распореду часова издаиом од Мииистарства. Навео је и неке примере за друкчпју ■ поделу рада, алп да се и то може тек тамо увести, где има уз школску собу ,још једна помоћна така просторија. Код веронауке од 3'/ 2 часа у свих 6 разр. да се 1 час узме за слов. језик, који ће се недељом на каталогу обрађивати. У везп са распоредом споменуо је н коедукацију, којој придаје важност као средству које може да утпче повољпо на оплемењивање,

како код мушких женском нежпошћу, тако на женске мушком одлучношћу. Ово бн у главиом био преглед рада који је имао да пзведе М. Клицин на овоме учптељском течају. (У 32. бр. „Митр. Гл." видимо даје то опшпрно изнесено. Ур. „Шк. Гл.") II. Терзин нмао је задаћу да упозна слушаоце са методом учењајезика. Полазећи са физиологије споменуо је захтев Коменскога, да се језик учи на основи природних ствари, у свези с тим дотакао се научне методе на основу граматнзнрања, још уз то Олендорфова, Жакотова, Хамплтопова метода и њпхових сљедбеника Троцендорфа, Штурма, Лангенштајна, Розентала п Хајзера. Затим је тумачио још неке назоре језичких методичара, али се у том историјату изгубио, а није критички изнео резултат својпх погледа о томе питању, него се дуже задржао приказом Гуј еи-Кареова иачииа учења страиих језика, којп се састојн у груписању поједпппх самосталпнх радња и њиховпх описа алп и ту замера што и те групе имају по мпого пметшца. Споменуо је и РШМ1у као добар практнчан извор, а изнео пазоре Касеа и Прајера у погледу употребе глагола у дечјем лексикоиу. Изнео ток Фолц о в о г начтша, још је прешао на Б ер л и ц а. Као помоћпо средство учењу језика истакао је излете п добар пзговор. Приказао је методичну обраду градива из мађ. језика у буквару, п заступао мишљење да се помоћу слика обрађује. Затим токобраде штпва у 11. п III. р. а затим у старијим разредпма. Истакао .је важиост предспреме у свакој такој обради. 0 иисменим саставима изиео је теорпју обраде. Затпм је изнео назоре о концентрацији наставе с обзнром памађарскп језпк. Слојд напомпње као помоћпо средство при учењу мађар, .језика, а може добро послужити п као помоћпо средство прп обрадп иисмених састава. На завршетку свога . предавања изнео је Терзии слнке п иоиис разних уџбеника, упутстава п учења и прнказао слушаоцима. За учење језпка препоручивао је Кареа па Уиутство Крсте Малеташког, затим Фолца па Берлица, Гепдера п Граму, Бенед ек а, па уиутствоштоће издати Искруљев. Јоваи IIек руљ ев напоменуо је да је своју задаћу коју му је поверио Шк 1 . С. хтео данрошпри, тејерадн тога у Буднмпештп про-