Школски гласник

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр 219.

учавао иа течају изучавање мађ. језика, где је чуо миого теорпје, али видео елабо праксе. Као узор истиче иачин РггИзПе, у практичном му поступку опазило се да впше ради по Бенедеку и Грами. Препоручује своје Упутство израђеио по директном начпну, аглавна су му помоћна средства: модели, слике, покрети, књиге. На првом месту, при учењу мађ. језпка узима именицу, затим придев н т. д. Приказао је начпн учења прп пзговору о, и, а помоћу приче, фонетике (артикулације) и мимике. Затим школски ред, у чему узнма у помоћ старију децу која већ владају мађ. језиком (по Бенедеку). Име и презиме (аг еп пеует N.; ез ћо§у Шујак). Упознавао је наставак ћап, ћеп. Прнказао је свој буквар и на основу тога буквара приказао III. одељак г. 1. о, о. Ту је употребио метод нормалних речи (код х). Приказао читаиачкп предмет А ћа1 (за III. р.) и А Го1уо ев а1о т1гек ([II. р.) што је веома опширио израдио, тако да не одговара времену обраде на срп. језику оно тато је радпо на мађ. језпку. Овај део рада извео је по старом начину, а не по новој Наст. Осн. У свези с чптаначким предметом А ћа1 приказао је како да се обрађују писмени састави. Слободан практичан рад, којп је био предвиђен распоредом рада за течај није одржан, јер се иије нико пријавио. Последњег дана расправљало се јота о томе како да се специјалише градиво мађ. језика а у везп са иовом Наст. Осп. Још је расирављапо о вођењу дневника, о распореду часова. 0 мађ. тексту, преводу, појединих назива из словенског језика и црквпесама и веронауке, речено је да ће ТПк . С. издати упутство. Утисци са овог течаја. На овом течају нцје се могло много научити ; јер рад који је на њему приказан, спремаи је на брзу руку а тако и рађен, јер се за иет дана не може тако опсежно градиво олако савладати. Друга је иезгода, тато је предавач сваки засебно спремао свој матерпјал, а ие види се да су ти сви радови после заједнпчкп проучени, како би се постигао потребан контииуптет. Држпмо да би успех течаја. пмао стварнија резултата, да .је одржан на заједнпчкој седнпци свих учнтељских зборова, да је раиије заказан, како би на њега могли за времена стићи н сви онн

учитељи, који се разишли на одмор у разне крајеве. На течају су требалп држати практична предавања школски надзорницп, да учитељи впде у којем ће правцу онн заступати захтеве новог закона н нове Наставне Основе, те да би учитељи могли стећп у том правцу неку директиву. Код главнијих питања у тумачењу п обради, а тако и при упознавању методских начела, требао је битп присутан и но један државни надзорник, па евентуалио и умољен да. изрекне своје мишљење о правцу који се заступа на течају. То би дало јаснија појма многом слутааоцу а н охрабрило би га, да се ослободи страха тато се појављивао н појављује, а строгим наредбама п њпховим тоном све јаче потенцира. Тако бп се осоколио да ведрије дутае гледа у Наст. Основу, у којој су добиле места многе модерне тежње данатање педагогије, но са којим се тежњама и на њихову праву западном огњишту, у многоме тек само експериментише, а пе уводе се листом у све школе и наставу без разлике, јесу ли или нпсу издржале критику практичиостп и могућности друштвених и адмпнистративних прилика. А све ово говори још и у прилог томе, да је Шк. Савет требао израдити специјалну Наст. Осн., јер овај прелом у натаој основној наставп није обичне природе. Оно тато иојединац у овакој прилици изради пије меродавно ни онда, кад нпје по среди тако значајиа промена и градива п времена за наставу п њеног правца, а сад кад је то све тако рећн из основа пољуљано у натао.ј настави, није довољно рећи да 20. § Шк. Уредбе наређује да учител) сам израђује специјалну Наст. Осн. (У осталом он то п не наређује за све учитеље.) Кад се уводе битне реформе у некој грани друтатвеног уређења, онда не ствара директиву децентралисанп појединац, него централисана, груписана снага оних људп, који реформом управљају и хоће да јој створе добар осиов и да је упуте сигурним и осветљеним путом. Кад 3—400 учптеља, израде сваки по своме назору снецнјалну Наст. Основу, на чега ће то бптн палнк? А кад је изради Шк. Савет, те је додели поједпнпм зборовима да је допуне или измену према локалним приликама свога краја, онда ће то сасвпм добити друкчпји облик и темељнију вредност, а многоме учитељу у овнм тетакнм прнликама скииуће е дутае тежак терет и многу непријатност