Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 239.

Из овога се види, да је Француском језику дато мање часова и да се инглески језик учи само 4 године док је на другом месту добио наставу кроз 6 година. (Наетавиће се.)

Школа и настава. Течај у Будимпешти за оспособљење учитеља у настављању слабоспособне деце. (А §уеп§еће1е»8е§1 ^уегтекек окШазаћап кергбЧап1'о1уага Ви<1аре8(;еп.) По иајновпјој статистпци п.ма у Угарској око 28,000 абнормалне деце*), којп се са педагошког гледпшта деле у две групе. Једии, који се тешком муком могу нешто васпитати, научити, дресирати да бар себи буду од корпсти — да пе буду на терету својнх, државе, друштва — а други, којп су осуђени на вечптн вегетативан жпвот. Прва група дели се опет на три разреда: 1. слабоспособни, 2. слабоумни, 3. идиоте. 0 васпитању ових досад се веома мало брпнуло друштво . . . све до најновијег доба. Васпитавање а особпто настављање овпх многи су држали, а па?калост још многи п данас држе за педагошки шпорт. Но лед је иробпјеп бар за слабоснособне 4 , којп су од ових несретника најинтелигентнији и измешано са нормалном децом похађају основне школе, а тнме отештавају н загорчавају учитељу и онако тешки рад. У Немачкој је поникао покрет о ушкололовању абнормалне деце ту су поникле и разие школе за исте. Школе за слабо способне зову у Немачкој школе за испомагање (НШз §сћи1е), 8реета18с1га1е или >Чресла1к1аб8е, а циљ им је помоћи слабо способнима, породпци, основној школи, целом друштву. Полако су прихватили ове хумане установе Енглеска, Француска, Данска, Белгија-, Холандија и др. . а пошто се и у нашој домовини озбиљно схватпо овај нокрет, држава га је узела у своје руке.**) За слабо способне подигла је у Будим Пешти школу за пспомагање (МоаопумПсга 8.) и сваких великих ферија држи течајеве за

*) Хоћемо ли ми имати кад год тачних података о нашој деци ?

**) Тврди ее да ће обвезност похађања школе, наступити 1912.

учптеље са оспособљењем, да спремп потребне снаге. И ове године приредило је минпстарство јавне наставе овакн течај по броју б. који је трајао од 28. јуна до 29. јула. Прнмљено је било 23 учитеља и учитељице а оспособљено је 19. Градиво тог течаја је било ово: I. Лечнички део : Пснхопатологија и проучавање детета (»уеш1ек1апи1тапу1 гебг). Централни живчани систем као орган психичког рада. Недостатно развијање и побољевање мозга, као последице слабосиособности. Важноег чула у психичком животу. Обичније абнормалности чула, ас1епу1с1 уе§е1аИо, кратковндост, полип н т. д. н упознавање утнцаја ових на пастављање. Центри осета н чула. Чулна пажња и развитак јој код пормалне п абнормалие деце. Пометње концентрације и трајностн нажн>е. Методе исиитивања исте. Развитак богатства по.јмова (керге! уПа«') п богатства речн (кхбктск) иормалних и слабоспособних и методе нспитивања. Умна пажња и уман рад нормалне и слабосиособпе деце: а.) пријемљивост (аррегсерНа); б.) спајање појмова (азбоИаМа); в.) пресуђпвање п закључпвање; г.) Пометње маште (фантазпје); спорост, лалшо уображење (илузија) визпја, халуцинацнја и фпкса идеја, погрешпа замисао. Методе пспитивања ових. Одмор. Распоред часова. Меморија код нормалне н слабоспособне деце. Методе испитивања. Нагони и вољне (акагаИа^оз) радње код пормалппх и слабоспособнпх. Теже умне н вољне радње: Говор, писање, чнтање, цртање. Снага и простор свестп код норм. и абн. деце. Моћ концентрације. Методе испитивања. Физиолошки основ и утпцај учења и васпитања слабо способне деце. Улога лечника у испомажућим школама. II.) Педагошки део: 1.) Психологија и наука о васпитању с погледом на абнормалну а особито слабо способну децу. 2) Упознавање п лечење погрешног изговора. У свези с овим п начин учења глувонемих, слепих, слепопемих. 3.) Устројство испомажућпх школа. 4.) Дидактика и методика (практпчне радње из појединих иредмета.)