Школски гласник

Стр. 240.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

5.) Историја педагогије абнормалних а особито слабосиособних. Слушаоци су бпли запослени дневно 6 сах., н то 4 ј / 2 сахата у пештанској држ. исиомажућој школи (Мозопуј-чПсга код централног жељезн. станпце) а 1>/а У будимском лечнпчко педагошком заводу (буб^уреДа^оочаЈ ш^еге!. А1ко4аз иксга 53.) где су за време течаја уживалн и храиу н стан. Сваки дан је било 2 сахата практичних предавања 'тако да је и сваки слушалац из 3 предмета предавао. С мирном душом могу казати да је одређено време најсавесније употребљено и да је слушаоцнма и ако не темељна спрема, ал оно најпотребштје знање основ дат, с којим је уз мало воље - за тако племенит нозив, осигуран успешап рад у пспомажућнм школама. Последица овпх течајева је да веће вароши једна за другом днжу и пре обавезности испомажућн школе (Дебрецин, Кечкемет, Сатмар, Чонград, Јегра и др.) а оснивају се ове год. у Ђуру, Сегедину, Темпшвару, Пожуну. У престоници има у сваком предграђу варошком испомажућих школа или разреда. Хоће ли доћи време да се и код нас ова корисна установа заведе. Само да не буде касно — кад буде обавезна — а не узимамо спремних — снага. Д. Практичне обраде. Мере за дужану, шјш гае и тегавн.*' Лекције за II. разред. УЧИЛА: Дотичне мере за дужину, евентуално њихове слике. Затим кубични дециметар иодељен на кубичне центиметре са одговарајуЛом лименом гиуиљом коцкол1. Тегови: [ј. кд, Мд, д заједно са једном вагом. А. Мере за дужину. а.) Понављање о ш и с1ш. 6.) 0 СШ и одношају између т, Јт и ст. Колика је ова мера? (1 т) Колико пш има т? Покажи на овој мери 1 с!т! Број с1т на овој мери! Погледајте добро с1т! Впдите, дајејош у мање делова подељен. Бројте пх! Учитељ на то иокаже метру таки мањи део. Колнко сп пз*) Види „Школ. Гласн." о. г. бр. 6.

бројао делова? Покажи и тп овде на метру такп .један део! Покушај на таблп нацртатн такав један део! Запамтпте: Такови се део зове ст (Понављање.) Колико центиметара има 1 с1т ? Реците то сви! Колпко ст има овај с1т ? Итд. Колико ст има сваки с1т? Колико дт има 1 т ? Колико пута 10 ст има дакле т ? (10X10 сто=100 ст ) Избро.ј 100 ст (10, 20, 30 .... 100) Колико ст има т ? Реците то сви! Који је део од т један с1т? На колико се де! лова мора поделити Лт, да се добије 1 ст? (10 делова.) Којп је део једног Лт дакле 1 ст ? (Понављање!) Колико делова морамо из 1 т начинити, кад хоћемо да добијемо 1 ст? (100 делова.) Којије део ј-едног т дакле 1 ст? (Понављање.) Шта је т (с1т, ет) ? (Мера за дужину.) Изређај мере за дужину по велпчини! Нацртај 1 т (с1т, ст) на табли ! Кодико с1т има т? лпко ст има с1т? Који је део једног т један с1т? (ст?) Који је део једног с1т један ст? Колико се пута садржи 1 ст у 1 т (1 с(т) ? Колико се пута садржи 1 с1т у 1 т? Б) Шупље мере. а.) Понављање о I и (II. б.) О НI и одногиају између ћ1 и I. Учитељ покаже ученицима већ познат суд од литра. Напуни га песком, и онда истресе песак у лимену шупљу коцку. (Види горе с1т 3 1) Тако се ученицима јасно предочи, да обадва суда имају једнаку садржину, да обадва дакле садрже 1 I. Вн видите дакле да ова коцка садржи 1 I. Сад ћемо измерити, да видимо колике су стране ове коцке. (1 с1т.) Запамтите дакле: литар је толики, коликаје коцка, чије су стране 1 сЈт. (Понављање.) Овде сам донео један цртеж.*) Нањемувидите многе коцке. Измерите, колпке су стране овакеједне коцке! (1 д,т) Шта је дакле свака ова коцка ? (11) Избројаћемо, да вндпмо, колико је ово I. Колико је I у 1. (2 . . .) реду? Колико је то пута 10 I дакле? (10X10 1) Колнко је I 10X10 I? Колико је то I дакле свега? (100 I) Запамтпте, децо: 100 I се зову 1 Ш! (Понављање!) Кад замислите себи један таки суд, колики је овај цртеж, то знате, колики је 1 Ш. Какав облик има дно овога суда? (Квадрат.) Колика је страна овога квадрата? (Измерићемо је — 1 т!) Колико је висок овај суд ? (1 с1т) Кад ви хоћете да представпте себп *) У оригиналу се види тај цртеш:. — Прев.