Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 241.

величнпу од 1 Ш, то морате замислитп један суд, којега је дно квадрат, са странама од 1 т и који је висок равно 1 Лт. Да се пак представа величине једнога Ш појача, могу сепоказати још и ова два цртежа, на име квадратни стуб, чије су основе 5 с1т и којега висина пзносп 4 сЈт. Непосредним посматрањем увидеће учеиици лако, да на површнни основе лежи слој од 5X5=25 1, а цео суд да износи 4 така слоја, дакле 4X25=100 1=1 ћ1. Даље се покажу разни облици Ш 0 2 Ш и V* Ш) ; њихове димензије (висипа, ширпна) се измере и њпхова величпна делимичпо непосредним мерењем одреди. За тим долази слично прикупљање свега градпва, као код мера за дужину. (Наставиће се.)

Срески зборови, Учитељски збор будимског школског среза :!: ) одржап је у Сентандрији 27. авг. (9. септ.) о. г. Збор је отворио епарх. шк. референт К. М и л о в а н о в и ћ. На збору су поднетн нзвештаји Св. Радашина п В. Гајићеве о учитељском течају у Сомбору. Затим су рађеиа три практична рада па мађарском језику по директној методи: В. Г ај и ћ е в а радила је практичан рад о риби, Р а д а ш и н из земљописа н познавање прнроде. После тога се расправљало о предавањима на течају у Сомбору, а тако. и о напред поменутим ирактичним радовнма. При крају тог расправљања изречена је хвала п признање Школ. Сав. што је приредио тај течај. Од оиих који ту сервплност шире међу учитељством није лепо, јер они ако пмају у томе свога партијског рачуна и у том рачуну свога личног рачуна, знају ваљда да је то дужиост школских власти да приређују таке течајеве, па све кад би тп течајеви и од значајног резултата били и онда не прппада то признање Шк. С. иего припада онимљудима, који су самим радом на течају постиглп хвале вредан резултат, но опште је мшпљење да тај течај у Сомбору није био од знатне педагошке и дидактпчке вредности, бар на самом предавању не, ако се не урачуна у буди какву вредност н. пр. партијску, онај инсулт једног члаиа у неиормалном стању,

*) О еедници будимеког збора, добили емо још један извештај, али је касно стигао за овај број, те ће изаћи у 15. бр, „Шк. Гл."

који је изгубио памет и мирне људе кубикашки ружио, само зато што смеју самосталиије да мпсле од њега. На овом будимском збору приказао је епарх. шк. референт у главном (а зашто увек тако генерално?) нову наставну основу. Том приликом је члан Л а з а Т ер з и н са свим умесно приметио, да је та основа обухватила мпого градива и да би Шк. С. требао да изда и посебну наставну оспову, а затим да се школ. записници воде само на мађарском језику. Епарх. школ. референт је и овде нзишао са својим познатим оружјем „да то ппгде п а с в е т у н е м а" н да би тврдњу тако широке димензије доказао, позвао се на Немачку, Доњу Аустрију, Берлпи и т. д. Он је о в о м п р п л и к о м чак п навео дотичие школскеуредбе. То донекле изгледа занимљпво, јер на пролетошњем повосадском збору нијеимао те доказе у рукама, и ако је и онда тврдио „д а то нигде па свету нема", према томе значило би да је касније набавио те књиге, по како се то опда слаже са оним ругањем књигама које он и његова, сада верна а пекад неверна, војска од два човека онако шаљиво (надедин пруслук) шире по „Застави". Како видимо у томе лежи оно старо нравоученије: „Чим поруган тим понуђен". Но кад се већ понудио с књигама, онда је бар требао све прочитати, па би нашао да у том повом наставном плану за берлинске школе, који он цитира стојп одмах на полеђпнп насловног листа јово: ЗЗегЈидиид оош 30. VII. 1902. (Ј.-Ко. 3437 8сћ. I. 02) ђхе јШНЈсђе ©сђи1= ђериЈоКоп 511 83ег11п депеђпид!, ђа§ ђег пп 31и^гаде ће§ ЗШш[*егшт§ »оп етег Котпијјшп ип1ег ђет 5?ог|[јзе ђе§ ^гоОШЈ1а1»@сђи1га1§ 5Рго^е[јог 85о1д1 аиЗде* аг6еНе!е ЗЗегПпег 2еђгр!ап јиг афШаЈНде §8о115|фи1еп, ћег ЗЈНсђаеПб 1902. §иг ©т^иђгипд де1аид1, јт §1г1|феи 23ег(аде »егте1[аШд! инђ ђег „ШЈеПјођН ђег еицеЈпеп 11п1еггГсђ1§^афег т ЈеНдетађег ®е[1аШшд" оои З^еИог 2. §ођтапи а{<2 Ш и|1ег е1пег@1оНоег1е11ипд Б е г д е д е» Беп тегђе, ђег |иг т еђг И а де ЗЗо1!§|сђп« 1еп1ђрЦсђе©1о|^ег1еИипд§р(апт1Нигјет те1ђо&Исђеи § 1 ишеIјеп шјгђ аисђ ип* аБђаидгд ђоп ђег „5Ше1ђођЈ!" ђегабгекђ! ииђ !апп ђигсђ аПе 93исђђапђ1ипдеи 6 е з о д е и ш е г ђ е п. Дакле као што се види има „у свету" ипак тога. А оно што стоји у §. 3. на крају тог берлинског плана (стр. 45.):