Школски гласник

Стр. 242.

Лшјеннеп 1а8беи 81сћ ип§еасћ1е1; с1ег Ве\уе^ип§8ГгеЉеИ, ап!' сИе ег (учитељ) ће1 вешег ћегиЈНсћеп ТаИ^кеН е1пеп ће»гапс1е(;еп Апаргиећ ћа1, Шг (Ие 6е8(;аиип§ с!е8 1Јп1:егпсћ1ез ^етззе вгипсЈИшеп Ге81б1е11еп, (1егеп Веасћ1пп§ 81сћ а!8 Гогс1егНсћ ег\уе18оп тогсЗ," то пе спада на поделу наставног плана него на поступак, јер у натпнсу стојп даје ту реч о Баз ЕећгуегГаћгеп. Што се тпче доњоаустријског наст. плана, слободнп смо прпметнтп да у самом плану нема о томе ништа, али у „8сћи1- ип<1 ТЈпГеггхсћ^огЉшп^-у од 1905. стоји у §. 8. зачело 3. „Б1е ^епаие Уег1ел1ипо- с1ез \ г ог§еге1сћпе(;еп кећгз^оГРез 111 с1еп ићп»еп кећг^-е^епзШиЈеп (оспм науке о верп) аиГ сПе е1П2е1иеп Шаззеп, Аћ1еПип§-еп игк1 Сггирреп 111 тпП сНе Вегћ-квЈећгегкопГегепг ип(1 ЈппегћаЊ (1ег о-е81еск1еп бгепгеп сНе ЈиећгегкопГегепг јеДег етге1пеп Уо1к88сћи1е уог ." Не знамо дакле какву конференцнју сачнљава н. пр. један учптељу Салкп, Помазу, Хрњакову, Лукаревцу н т. д. Опшпрно би бпло кад би још што изнели о овоме, али ћемо се код наставне основе осврнути и на то, а пз горњпх немачкпх текстова внди се, да су неправнлне тврдње епарх. шк. референтао израдпспецијалпенаст. основе. Заиста је чудновато да се с тако површним тврдњама излази пред један збор п да се могу објављивати таке теорије као што је то било у будимском збору. Та она тврдња да је учитељ стекао себи обрапу кад је израдио наставнп план и кад га је власт потврдила тако је ништавна, да нема себи пара, јер питање је који ће и какав ће наставнн плап потврдптн школска власт; питање је докле иде оправдано или пеоправдано пребацнвање и какви су људи који имају у рукама то оружје протпв учитеља? Номеђутим изјавама понајпедагошкија је опа, где се велп да је за то обухваћено више градива у наст. основи, што има школе где се може то цело градиво обрадити, па зашто да учитељ понавља ако му се да мање градива. Ово је баш тачно по ономе: :№оп тиШпп ае(1 пгаНа! те према томе у обратном смпслу схваћено начело, да се не истнче пиштшп већ тахшгат градива, особито тамо где је већн број вшнеразр*едних школа а са педовољно учитељских снага као што је у нас. И како се та тврдња слаже са прописом Шк. С. који велн да је то ппмтит градиво ? 0 родољубљу при вођењу записника, во-

Бр. 14.

лелп би видетп шта бн рекли тн поборнпцп родољубља да су активни учитељи, те да им се даде да воде приде пб туцета разнпх заппсннка. Но још има ствари вреднпх спомена. Кад учитељи траже заједничке седпице, онда се вели да ће се свађати о председништво, а кад тој господи која сањају само о прочељу дође до згоде, онда снисходљиво пристају на сазив заједничке седнпце, јер за бога ту ће власт председавати. Светнал лстивнм повчахвсн! ^

Преглед књига. Мадуагок 1ог1епе1е ез тадуаг а1ко!тапу1ап. Шпш1а1б 1аш1,бк згатага гепс1ег1е е8 Ге1с1оћ>'ог1а Ре1гоУ1С8 Суог&у, «'бг. ке1. вгегћ 1ап11о. Ага: 1. когопа. 1Јју1(1ек. То је наслов нове школске књиге од новог писца на овоме пољу. Техничка пзрада књиге је врло добра. Хартпја прикладпа, а штампа потпуно задовољава. Но, ннје тако са онпм, што писац у књизи хоће да каже. Књпга је препуна погрешака и граматичких п стнлнстичких п педагошких и стварних да нема у њој ничега, што би се могло одобрити, а још мање похвалптп. Таке лаке робе ја јошу својим рукама ппсам имао, а држим, когод је узме, да ће истога мишљења бпти. Валда од како постојп ппсање књпга, нема ни једиог јединог случаја, да је књига таком неуглађеношћу, незпањем п нехатом урађена, као ова о којој је реч. Кад је човек узме у руку, мора држати да је тО шала, и да се нпсац трудно, да пабаца што вшпе погрешака, да тиме покаже, како пе треба књиге писати. Но, кад прочитамо озбиљан предговор, па приступимо историјском делу: (I.) Ма^уагок бзеј, па кад видимо, а и од других чујемо, да то није шала, него се ради, да ту књигу учитељп набаве, да им не бп изостао успех пз мађ. ј е з п к а, онда нам пнсац изалази у свом своме литерарном спромаштву и голотињи. Ја сам већ напред рекао, каквих све погрешака има у књизи, но ја ћу узети само језичне п стварне погрешке и то само са прве страпе. То ће доста бити н за овај лист, да се књига прпкаже, а доста и за читаоце п за мене. Педагошке грешке остављам другоме, ако се ко уопште буде лаћао оваког тешког, но плодног посла.

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК