Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК Стр. 233.

Бр. 14.

до одређених, самостално стечених пред става без — домаћих задаћа, тако знање ухватило би корен и имало би смисла, така тековина била би права економија у времену и у снази и кад би на такво учење био прпмењен ручни рад на том бн путу ученик привидно полако нанредовао, али би и његоз и учитељев труд био награђен успехом, био би то весео рад и нун заинтересованости. Економија снаге и времена учинила би, да би 3—4 часа дневне наставе, а у току шестогодишњег учења пусгила у живот младе разборите и ирактичне људе. Према овоме требало би да се изведе овака реФорма : У 40 годишњих школских недеља 6 нолудана школе са 3 — 4 часа; 2 полудана настава у раду; 2 полудана телесно вежбање и игре за снажење; остала два нолудана за одмор или за доиуну паставе. — У школској наетави: Читање и нисање да се пренесе у II. разр. а место тога у I. разр. да се уведе цртање у вези са очигледном насгавом; да се редуцирају захтеви у рачунској настави за млађе ученике, а за старије ученике да не буде више од два нредмета на полудан, а од ових један да буде од главнијих нредмета као што је природопис, рачун, новесницз, а други предмет да буде неки рад писање, певање. Место годишњег иснита да сз држе четвртгодншњи дани ионављања. Да се доведе у везу настава рада са градивом стручног предмета. * У васнитном утицају школину важне су четири ствари од којих зависи трајан усиех: Личност учитељева и метода — са субјективне стране; организација и садржај онога што се учи — са објективне стране. Све више се истиче као важније од субјективие стране, питање о избору, расиореду и вези наставног градива. Све тежње за реФормом стичу се у ту средишњу тачку. Саставни делови наставне основе са разбацаним градивом умарају (прегњављују) и учитеља и ученика, убијају сваку методу и осујећавају дејство и најбоље организације. Од добре преинаке застарела наставна плана, зависи много и ослобађање од надмоћности наставног гра-

дива и подражавање научном предавању иредмета на вишим школама и журба и сгрепња и новршан рад за постизавање усиеха при надзорничком прегледу школа. С тога старање о наставној основи није мала брига, она је од цајвећих педагошких брига садашњег времена. Мора се покушати да се помоћу наставне основе утиче на школу у смиелу модерних педагошких теорија, а праксу извести из застарелог, шаблонски укоченог правца на нут педагошке садашњице. То је специјална задаћа сваке наставне основе нашег времена, ако хоће да послужи даљем развитку народног школства. Наетавна основа служи остварењу вао питног циља и извесном идеалу образовања. С тога оникојије израђују морају познавати те циљезе. Ту су у питању чисто индивидуалан и чисто социјалан циљ, Индивидуализам тражи да се ученик развије у идеалну личност, социјална иедагогика тражи увођење појединца у заједницу. Према томе са индивидуалистичког схватања дошло се до избора градива које ће служити наравном и интелектуалном образовању ученика, а са једностраног социјалног гледишта тражи се иредавање културних течевина шго је заједница етекла. Читав низ иедагога истицао је у овим питањима своја начела, једни за, другн против. Но дошло се нааослетку до уверења да ниједан од оба та циља није претежнији од другога, јер и тежње заједнице потичу из етичких мотива, да остваре наравствене идеје, које је могуће само са социјалним реалитетима. С тога је иостала као циљ националне школе сиптеза из оба становишта: „Образовање ученика за наравне личности и упознавање духовних културних течевина за спрему на сурадњи око реализовања варавних идеја у заједници". Мишљење је признатих ауторитета педагошких, да су просечно сви наставни плаиови до сад грешили на обе стране против наставне сврхе. Постављање градива није било оправдано ни према субјекту, ђаку, нити се обзирало на спрему за социјалан живот; у њему су најчешће биле побележене теме, које су са становишта стручно научарског, означене као најважније. Но