Школски гласник

Стр. 232.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

достатни резултати појединих предмета, који далеко прелазе просечно схватање предложеног градива и прецењују учење над примењивањем и науком („А11. Б. 1^2^." 07. бр. 79.) Песталоци вели у „Самчевом вечеру" : „Ако људи истрчавају пред природни ток, то разоравају сами у себи сиагу и уништавају мир и равнотежу својег бића. Они то чине, где кад пре него што су стварним упознавањем правих предмета свој дух васпитали истиеом и мудрошћу, залазе у стоструке замршаје придика и мишљења и узимају речи и разговоре као основ своме духовном правцу место истине из стварних предмета. Ту је стари мајстор два најважнија закона садашње „реФорме" већ уиапред одбацио." (8с1пуе12-Ее11гег-2е11;^.). Наша деца већ од 6 година уводе се н. пр. у вештину писања (перо, мастило и артија), то је за њих права тортура, која тражи пеисказано много времена и арчење снаге, икојаје извор разних неприлика иклонулости за младу душу. И шта је стало за тим, хоће ли дете већ у шестој или тек у оемој или деветој години научиги писати. Место мргвих слова, треба им дати да цртају што ће их освежити и веселити ; у томе ће наћи много више смисла а руку спремити да ће касније научити писати за најкраће време 0 читању, ппсању и рачуну вели Песталоци у својем писму од 18. нов. 1777. „У овоме је свако брзање у истину шкодљиво, и ја не смем бранпти даље оних седам година у главној уредби, да унрооастим циљ, који за 9 година исто тако могу постићи и у исто толико часова, без икакве муке." Исто је тако сувише рано, кад се већ у средњем ступњу тешка множина „одабраног градива" из земљописа, повеснпце, природописа мора „присвојити", што све лако прелази у заборав. „Родитељису опазили, како после уласка у школу, снага малишана не да напредује, него опада; нарочито је сан немиран." (8сћ. К) Прерано је кад се учи и стран језик пре 10. година живота, кад дете није ни у свом матерњем језику постало чврсто и сигурно. Најјаче доказе против овога даје Физиологија говора. Експериментална пси-

хологија доказује, да дечја памет није најподеснија за рад у 8 —10 год. као што се то држало, него да је тек од 12—18 године најподеснија. Ако ћемо слушати савет искуства и науке, онда треба да смањимо ту множину знања и да сачекамо док се деца довољно оснаже душевно и телесно, да могу то светско знање примити. Све то важи и за наставну основу и градиво разних предмета, нарочито у вишим разредима. И у овима а тако и у нижим разредима, истиче се све јаче други недостатак што се више полаже на исгште са позитивним свезналаштвом. То су једностраности наставе, које иду упоредо са слабошћу памћења и знања. То је све производ оне обмане учитељске, да су деца оно што смо једном рекли одмах све разумела и запамтила. Лако је увидети, да детиња душа има мало оног средишта, на које треба да се припоји ново и да то ново као заправо схваћено задржи, затим самостално преради. За све то треба времена, мирног размишљања скупљања и везе дотичне садржине. Но таком процесу је велика сметња нагла промена разних предмета. Једва је нека нова задаћа саслушана и прве иредставе о њој у детињој души постале, већ је и „час" на измаку, долази нови предмет с новим приказима и представама, превлачи и бршпе слике у младој души, слаби их — и већ поново звони, долази трећи предмет на ред, затим четврти, а по новим „напредним рецептима" и пети, и све то у току кратког размака од по дана. Па се онда сутра чудимо кад брже су деца опо јучерашње већ заборавила; да би то накнадили дајемо домаће задатке и превиђамо да је у томе раду могуће само површно учење, а не унутрашље: Трка за променом предмета у школи, трка у учењу код куће, резултат је: пренадраженост и умореност, лабавост снаге и интересовања. Кад би покушали да наставни пут удесимо слично сваком другом послу у жи воту и да пб дана, било то два, три, па и четири часа (разуме се с паузама) један исти предмет, са једним истим градивом мирно обрађујемо, деци дамо времена и прилике, да обраде ново градиво индивидуално и са свију страна и да тако дођемо