Школски гласник

Вр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНМК

Стр. 231.

интерес да су људи здрави. Већ сад се говори о нервозеој деци, умножавање наставвих часова морало би ире свега имати спреман организам за јаче напоре. Обзир на Физичку иодобност детета тражи ограничење душеваог рада у толикој мери, да здравље не буде никако оштећеио. („АИ^. БеиЈвсће •Бећгегг^", 07. бр. 49.) Све реФорме морају се тражити у сврси живота и осигурању телесног здравља и развитка Физичке способности за рад. У овоме је већ учињено понешто поправком хигијенских прилика у градњи школских зграда, давањем хране и одела сиромашнијој деци, школским шетњама, и излетима и т. д. Но то све није доста, За повољнији развитак здравља и снаге није довољна сшо нега којом се дете чува, вего је потребан обилат свеж ваздух, вежбање које му развија снагу. То се не може постићи само оним по где којим часом телесног вежбања, који се још уз то често изводи у затвореном простору. Ако се хоће да постигне прави утицај на здравље, јачање, издржљивост и окретност, тада је потребно најмање седмично два полудана по 3 часа. Корачаги, трчати, утркивати се и скакати, радња на справ&ма и подесна измена игара, кретање и телесно вежбање, у којима ће сви подједеако бити заоослени, са будном пажњом и вољом. У свему томе има обилата градива које се свугде може примеаути и извести, увароши и на селу, са мушком и женском децом. За исто толико важну и корасну страну телесног развитка сматра се вежбање руке. Економски развитак тражи од млада човека предузимљивост, умешеост и извесну интелигенцију у решавању задаће која му се поверн. Ове особине треба, да развије емишљено удешвпа настава у раду. С тога се као продужење занзмања дечјег у забавишту узима за ниже разреде цртање, моделилирање, грађење и склапање, састављање, а у вишим разредима обзиром на локалне ирилике радње и занимања, за женске домазлук, за женске и мушке баштованство, за саме мушке воћарство,*) а према прилика*) Прва анкета уз ТПколеки Савет имала јје ово у виду с тога је и узела обим градива за телесно вежбање у овом правцу. Ур. у Шк. Гл."

ма индустријско занимање. Назив „Школа рада" разноврсно се злоупотребљава. А и у ствари је та школа злоупотребљена. Школа треба да остане место за учење. Ко хоће да реч „учити" схвати у своме старом лепом смислу, по којем то толико. исто значи као скупљати искуства својим рођеним гледањем и рођеним трудом, нов назив не треба. Доста се већ отишло тим путом, да се школа сматра као нека врста предспреме за ниже друштвене редове, за раденике. занатлије и др. Од тога се школа мора чувати. Она јесте и осгаје установа за децу. Са спремом за неки позив она нема ничег заједничког. Нзена је задаћа да образује омладину. Од њеног изопачавања треба се чувати. Бићемо вае сваког кривог схватања, ако не говоримо о школи рада, него о основима правог учења. Неко може овој речи и замерити, али то јасно говори оно што треба, шта мора бити излазеа тачка народне школе у најближој будућноети. (1)г. 8еу1'сг1. „Веи&ће 8сћи1ргах18.") Сво то занимање треба да је у тесној вези с насгавом и њеним градивом (очигледност, вежба у рачуну и обрачунавању, цртању, приказу и т. д.) У овакој школи рада долази свака склоност до својег права, индивидуална споеобност за рад развија се и добија израдом дотичног продукта одважност, самопоуздање и уважавање рада и занимања. Баш у томе лежи њена права васпигна вредност за свако поједиао дете. У таком послу може и онај елабији и епорији нешто ваљано да створи и да га доведе до праве му вредности. Све то чува младеж од последица беспослице и разузданости, јер посао је од како је света, велики васнитач и творац здраве културе. Но кад се то све узме у рачун, где је онда настава, где је школа са својим маогобројним наставним часовима и домаћим задатцима? Она ће своје право очувати, али ће мање бити онога што је много. Прешни и опште признати захтев постаје то, да се сувише рано не оптерећава дете знањима и вештинама. Претоваривање школске омладине што у истину поетоји, шири се све већма увађањем нових наставних предмета, а против проширивања школеке наставе говоре не-

*