Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 273.

олакшати учитељу, који је већ и тако и сувише оптерећеи. Светозар Радашин, будимски учитељ, слаже се с предлагачем. И он је за то: да би требало укинутн шк. дневник у опће, да се никако и не води. Вели постоји већ покрет међу престоничким учитељима, да се дневник о свршеном раду изостави сасвим, пошто то и нема своје сврхе. Требало би да служи као нека контрола о учитељеву раду. Међутим, ако ће ко по томе да суди о вредноћп учитељевој, онда учитељ, само ако хоће, може преварити и самог надзорника. Да се тамо најлепше написати, а међутим да се од тог ништа не уради. Председник замера предлагачу, Терзину, што износи овај предлог, који је несувремен. Тужи се на онакав посао, кога још ни отпочео пије. Нек се прво увери, па акоје одиста тако, као што он овде износи, Ш. С. ће већ усвојити оправдану молбу учитељску. А није ни родољубиво, што се отреса баш тога, да као српски учитељ не води записнике и на срп. језику. Уједно се обзпре и на ону примедбу Радашинову, где вели, да учитељ може преварити надзорника. Пре свега варати није лепо, а нпје нп морално. На послетку: Учитељ и не може варати надзорника, већ само себе. А тај дневник, он и не води за надзорника, већ за себе. То љему треба, да зна докле је дошао; шта још има да сврши. Њиме може да сравни и то, како напредује ове године, према прошлој годнни. Дал' је заостао у чему? У даљем разлагању своме рекао је референт К. Мил овановић још и ово : „Немојте се баш тако много ни тужнтн на свој учитељски посао. Има људи, који раде дневно по 16—18 сатп. Шта је учитељски рад од 32 с. нед. поред толиког физичког рада тих јадника?! Истина је, да физичкн рад п не умори, као учитељски, умни рад. Но,. знам ја (вели шк. референт!) врло много њих, који говоре још и више од учитеља, па им ншптане шкоди. Баш ти, који су тако говорљиви, онп живе дуже, него ма којн други. У осталом узмите на ум то, да одмор п није дат учнтељу, већ је тај одмор зарад деце. А учитељ, кад има слободног времена, нека само седи, па нек нсппше те своје записнике. Школски Савет није хтео, а није ни могао одмах сам, да са свим остави, да се записнпци

не воде и па српском језнку. Шта бп бнло, да је то учииио? Пребацило бп му се, да је неродољубив, кад, ето, он сам избацује српски језик из своје школе." — Ето тако је говорио шк. надзорник, који је и сам био учнтељ. Кад смо то чули: запањили смо се. Нисмо веровали својим ушима, да то говори ш к о л с к и надзорник. Нисмо веровали ни својпм очпма, да је пред нама Кузман Мнловановић, којп је толико година и сам био учитељем! На све ово смо оћутали. Нпсмо хтели, нит смо нашли за вредпо ма п једном речју осврнути се још и на оваке разлоге! Радашин се објашњава с председником, шта је мислио с овим, кад је споменуо варање. Тпме је хтео изнети несмисао и ништавост тих дневника, а није хтео рећи, да ће и он варатп кога. Стеван Михалџић, учитељ у Пешти, ириметио је, да учитељ не мора имати тај дневник о свршену раду, кад већ има нзрађен спец. наст. план. Спец. наст. план му даје упутство, докле је дошао, а шта још има да сврши. Лаза Терзпн, као предлагач, овако је рефлектирао на примедбе председнпкове: И опет му се добацује, као да говори из луфта. Ми већ сад водимо те исте записнике на срп. језику. Б, па ншпта нпје тешко представити себи тај исти посао, како изгледа, кад се удвостручи. Образложио је и то, за што предлаже ово. Хтео би да се бар онде олакша учитељу, где би олако могло бити. Та, ко ће. му помоћн, ако ни наша власт неће да му помогне. Треба штедети свог раденика бар онде', где се може. Не треба нас и сувише оптерећавати, јер може прекнпети, па ће се учитељи разбећн. Отпћиће онамо, гдеје мање посла. На послетку послужио се баш самим разлогом председннковпм. Нанме: кад.већ тај дневипк учптељ пише с е б е р а д и, а не за д р у г о г, е па за што га онда и гоните да га води. Оставите му на вољу, па ако мисли да му треба, нек га води. После свега овог остаје при свом предлогу, кога је подпео овако формулисапог: „Из разлога, пошто је данас српски учптељ и сувпше оптерећен својим тешким школским дужностима, па ценећп ту његову пожртвовност и увиђајући ту његову велику оптерећеност, да би му се олакшало бар у не-