Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 289.

јасно и да би се што чвршће урезале у иамћење. Што се тиче саме јестаственице, школски муаеј пружа ми потребну грађу за лекције о стварима, које служе као основица јестаственичкој настази. Да бих направио ееке огледе приступачее мојим ученицима, ја се служш са што простијим справама. Књига којаимје у рукама даје тачна објашњења која многе и лепе слике чине нотпуно разумљивим. Како текст саме лекције, тако и изводи који Фиксирају важније законе, дају се на учење тек пошто се деца удубе у њнх помоћу мојих објлшњења. Поступајући овако ја усаевам да избегнем опаееостима од машиналеог реситовања. Искуство ме свакога дана утврђУЈ е У истину да и знање нечега што је претходно дух добро схватио, помаже да се боље зна и доприпоси иридобијању ирецизвих знања, а цело време развија разум и мишљење у деце." 25. сеп. 1909. С Франц ,уокога Скопље. Р. Огњановић.

франциско ферер. Шпањолски педагог, управеик својих школа и слободни мислилац у Барцелони био је окривљеи као бунтовник и пугпкаран 13. октобра. Сва јавност је констатовала да је он жртва клерикализма. Предан је био војном суду, којем су материјал за оптужбу и сведоџбу додали његови дугогодишњи непријатељи клерикали. Утврђено је свеопште мишљење, да је овај поступак војног суда правнпчко самоубиство. Говорили су само јавни тужилац и бранилац. Тужилац је оптужио Ферера, да је био глава барцелонске револуције, али осведочених доказа за то није изнео. Навео је изјаву потпуковника полиције, да је Ферер имао удела у покрету, да је позивао једномишљенике у Масну и Премији, да иду у помоћ барцелонској браћи. Даље је пзЕЈео тужил ц да је егшсатељ Мапојло Јименез тврдио, да је ио његовом мишљењу Ферер био вођом барц. ! лонских немира. Нарцасо Вердагуер слушао је да је Ферер био вођа анархиста. Алсино Естивал рекао је, да се по доласку

Ферерову немир погоршао и ојачао. А и друга така казивања имала су такав утисаж и такво мшпљење. И тако се сав материјал оитужбе оснива на утисцима, мишљењу и сумњи о кривици Фереровој. Бранилац је оптужбу осветлио са мало речи: „Све особе које би нам могле дати податке о животу и потхватима Фереровим изагнане су из земље. Сви докази које сам изнео против оптужбе били су одбачени. Саслушање сведока који су хтели говорити у корисг Ферера, није допуштено. Франциско Ферер је за своје рационалистичке назоре гоњен и кињен до крајности, већ је био обеђен да је радио и о атентату на краља, школе његове биле су затворене, али је он на све нападаје својих оиадача ~миран и не малаксава. На место тога да би био вођа побуњене масе, водио је он ову здравом раеуђивању и тиме указивао на прави циљ људства и ширио науку као једино средство за просвећење масе. Наскоро ћемо увидети, да ће се и наша земља освестити, а данашњи слепци пљескаће вашој храбрости, ако Ферера ослободите од оптужбе. Не очекујем од вас ништа више, до ли да поступите по своме уверењу." Жалосни завршетак суда доказао је, да судије у опште нису имале уверења и да су подлегли притиску с поља. Свештеници су га мрзили из дубине душе и гонили, што је оснивао школе слободоумне, што их је снабдевао са исто таквим учитељима и што је из својих средстава из^авао и ширио поучне књиге. Истина је, очевидно а не из потаје, поткопавала њихову владу просвећењем народа. Од сваког, који је изишао из његове школе постао је други човек. Ферер је унео просвету у народ и тиме спречио револуцију, но револуцију духова. Он није силом ништа хтео, као што га је оптужба кривила и као што су против њега криво сведочили. Био је револуционар као и сваки други, који оплемењују дух да би друштво избавили нз таме незаања и окова деспотизма. Таквпје бунтовник сваки који поучава на род. који уноси нове идеје, сваки оснивач вере, иепитивач природе, у опште сваки ко отвара очи осталима, ко учи оиажању и