Школски гласник

Стр. 290.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

мишљељу. Такови учитељи пали су као жртва за своју науку, страдали најтежим искушењем: гоњењем, мучењем и смрћу. Пример је прави на Фереру. На конгресу слободне мисли одржаном у Прагу 1907. год рекао је Ферер: „Поверити децу васпитању попова (језуита), значи утући њихову ивтелигенцију. Ја сам приврженик слободног васпитања, али с том оградом да не признајем наставу језуитску ма какве бале прилике. У школама треба васпитавати, да сви морамо радити на пшр<њу братства и љубави међу народима. Децу треба учити да би се узајамно љубили, да буду радени, да би стекли највеће благо како сами себи, тако и другима." Ферер је знао добро намеру владину. Стога није ни о томе тајио своје назоре и јавно је био против тога, да би се државним владама поверио мон пол наставе: „Ја опомињем конгрес, да се не изјасни за аисолутни монопол државни, јер би настава зависила од прилика како се мењају владе и од тренутних политичких смерова, а то по наставу не би било корисно." Ћерка Ферерова рекла је у изјави својој о очевој невиносги, да је имао једну једину погрешку: што је био сувише искрен. Но та „погрешка" поштених људи, та часност истинитих проповедника лепше будућности свугде је повод грозоти, да би се поштењаци уништили. То је делотворна револуција против животне праксе насилника, који живе једино од неисправнвсти и лажи. Ферерова смрт значи искуиљење добра у повесници културе. ЕЕлгов частан спомен загарантован је његовим добрим делима, којима је служио просвећ^њу својег народа. „Ферер је окружен атмосФером мржње" — рекао је његов бранилац на суду. Тиме је речено све, чиме се може окарактерисати живот учитеља; али кад се дође до расуђивања та ће мржња бити награђена ш штовањем целог образованог света ори сваком спомену на тога борца. * У каквим околностима и с каквим циљем је радио велики шпањолски учитељ

Ферер, разјасниће најбоље стање и смер шпањолског школства, које пати јелнако како под игом владе, тако и под назад њачким утицајем језуита. У Шпањозској је уведено обавеззо похађање школе 9. новембра 1857. год. али је то све до данас остало на артији, јер од 3,740.000 за школу обвезне деце, походи школу јавну и приватну 1,961.694. Последице тога опажају се у неписмености, јер има покрајина где је 60—70^ неписмених. Јавне шпањолске школе у опште су лоше организоване и у погледу материјалном, педагошком и хигијенском. Старање о школи огдеда се и из бројева државних издатака. За 18.700.000 становника издаје Шпањолска само 40 милијуна Франака на основно школство. Док малена Холандија са 5.500.000 становника издаје у таке сврхе 70 милијуна Франака. Учитељство шпањолско налази се у неутешном положају. При установљењу плата у појединим општинама морају се узимати уобзир многе околности, ту се рачуна колики је број становништва у општини, коликоје деце која иду у школу, број приватних школа у ошнтини, (што чссто чини јавну школу сувишном) напослетку и старање оних, који издржавају школу својим средствима. С тога су школе подељене на знатан број разреда, ступњева и категорија, а по њима је и учитељетво плаћено. Законом од 1890. установљене су учитељске плате у Шпањолској овако: У оиштинама с мање од 500 становника 500 Фран., у општинама с 500—1000 стањ вника 625 Фр., са 1000 — 3000 становника 825 Фр., са 3000 —10.000 ст. 1000 Фр. и т. д. Са убогим платама иде често упоредо и скандалозно исплаћивање. Пре кратког времена била је покрајина Малага дужна свом учитељству више него милијун Франака. А тај дуг уплаћивала је и уалаћује по 2—5 Фр. Педагошки часопис ,,Е1. Марб1епо е8раио1" изнео је догађај, да је учлтељ умро од глади, јер није четири године добио илату Са таких и сличних прилика само, могуће је да је мадридски новинар Ешз Мого1;е написао о шпањолском учитељ-;тву, да је пример изгладнелости и заиуштености. Последњих година почелз се учитељске