Школски гласник

Вр. 17.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 291.

приаике иоправљати у неким имућнијим покрајинама, као у Катллонији, Валенеији и др. Тиме, што му се нопуларност дизала а прилике се побољшале, било је могуће учитељству да затражи да му се осигура сношљивија екзистенција. Али дође друга навала на школство и учигељство. Црквене управе основаше у већини општина приватне школе, окупирале су наставу и васпитање младежн и учиниле немогућима јавне школе. Школа се спојила с црквом и постала јој подређена помоћу саме владе. С тога многи, који добро и искрено мислише по народ и његову просвету, дођоше до тога резултата, да наставу младежи треба узети из руку црквених управа, које су монополисале насгаву, те се почеше оснивати школе народне и слободне у већини имућнијих места и напреднијих покрајина. Међу првим организаторима и заступницима слободних школа био је Франциско Ферер. Он није жалио труда ни времена за напредак и процват наставног система, који се у слободним школама под његовом управом добрим унапредио. Најчувенија је постала школа ,,Ба Е§сие1а ММегпа" у Каталонији, којаје била лично дело идеалног творци Тој школи посветио је Ферер најлепше доба свога живота. Но треба напоменути да је ширење слободних школа, њихова популарност и њихов рад иопреко гледано у владиним и црквеним круговима. Ти су кругови чекали на згодан тренутак, да би том р ;звитку могли стати па нут. Тај згодан тренутак билаје јулска револуција. Ферер јој је био жртва, онај Ферер, који је учинио најпохвалније почетке за процват васпитнога рада, што је ишао у корист народа. У свима земљама народи поштују и славе обновитеље на сгаве и васпитања, носиоце идеала најславнијих педагога у прошлости. Чеси имнју Коменскога, Швајцарци Песталоција, у Енглеској је великан Баин и Спенсер, у Шведској Линг, у Русији Толстој. у Немачкој Канг, Фребел, Достервег и др.. у Француској Монтењ Рабел и Русо. у Италији Викторин да Фелтре тако ће и у Шнањолској остати бесмртан Франциско Ферер као први борац илеје гато води народној срећи посредством образовања.

* * * Ферер је пореклом из Абелије (покрајина барцелонска), где се родио год. 1859. у имућној породици. После разних промена у животу одао се школсгву. Постао је проФесор а касније оснивач модерних школа. Организовао је око 50 републиканских шкчла (понајвише из својих ередстава) са 1700 деце. Основао је накладу, која је изаавала у школске и културне цељи часописе и књиге и тако се поступно развијала Ферерова делатност у школи и ван ње. У царству мрака, језујита и старих инквизиторских традиција, морао је такав рад Фереров побудити у редовима представника реакције најјачи отпор. Против Ферера одјекнуше предикаонице и започеше најподлијам језуитским интригама, што је Ферера довело до тамнице где је 13 месеци одлежао. Но свирепост њ^гових непријатеља тиме још није била доста силна, да би га сасвим скршили морао је бити прогнан. Отишао је у Париз а касније у Лондон, одакле је ове године отишао болесној сродници у Барцелону. При побуни у Барцелони није имао ни најмањег удела, са чега је био од непријатеља сумњичен. Ферер се сам пријавио суду, да би ту могао доказати своју невиност. Крај је познат. Тамо, где се ма по коју цену иде затим, да се уклони противник, тамо је узалудно тражити истину и правду. Правда је завезала очи и Ферер је одведен на губилиште Монтјухско где је стрељан. Слободан дух, необичан мислилац оснивач школских средишта за народну културу. човек пун племените амбиције за добро и душевно унапређење свога народа, био је ни за што друго, него за те тежње и за пропагирање њихова циља стрељан као звер . . . Цео образовани свет ускипео је срџбом против тог ншањолског језуитског ништав^ла. „СезЈса 8ко1а

.1.