Школски гласник

Стр. 330.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

пренашати. У овом последњем случају справа је помпчна. Помична је справа практичнија од непомичне. Стубови у справе треба да су рашљасти, да се справа (греда) може по потреби и горе дизати и доле пуштати. Греда с једне уздужне стране може битп спљопггена (отесана), да почетнпци лакше могу радити на равној (спљоштеној) страни. Справа се према наставној основи има већ у III. раз. основних школа употребити. ЈБуљашка (карике) састоји сеизједног п"ара ужета илн кожних кајиша дугих 3-60 т о којима на сваком доњем крају виси по један дрвенн или од плеха кожом обложени прстен (карика) у промеру 12—15 ст. Горњикрајевн ужета или кајиша впсе о гвозденим змијасто заврнутим квакама, које су утврђене у нречну греду. Дужнна ужета зависи дакле од висине пречне греде о којој справа виси. Ужета односно кајиши треба да су тако удешени, да се прстеновп могу према потребн и дизати и пуштати. На справи почињу радити ученици IV. раз. основних школа. II од ове справе треба школа да има впше примерака, да би учитељ могао у исти мах вшпе ученика забављати. У ж е за пузање, на коме се почиње радити у У. раз. Дужнна ужета исто тако, као и дужина љуљашке зависи од висине пречне греде, на којој је уже- учвршћено. Та висина треба да је 5 т. Дебљина ужета је 30 тт и добро је, да се доњи крај у висини 1—2 <1ш опшијекожом, да уже буде дуготрајније. Растојање између два и два ужета треба да је бар 50 ст. — И од ове справе треба школа да има више комада, бар 4—6. Уже за прескакање прописано је у V. раз. основних школа. Треба да је дугачко 4—5 т, а дебело 20 тт. Не треба да буде тврдо оплетено, да у случају ако удари ког ученика по нозп не проузрокује веће боловеи тиме — особито мекше и плашљивије — одвраћа и страши. Једаи крај овога ужета учвршћен је за зид или стуб у висинн око 1 т. Ако то нема, онда тај крај држи један ученик, а други је крај у руци учитељевој, који ужетом маше у што већем кругу. — Ова је справа неопходно иотребна особито код женске деце, а уз то је најјефтинпја од свију до сада наведених. Водоравне лестве прописане су у

најстаријем (VI.) основном разреду. Што се тиче делова и димензија косих лестава, ти су истн као и код усправних лестава. Веома је добро, ако се усправне лестве могу преиначити у косе и водоравне. Тиме се уштеди и у месту и у броју справе, Водоравне пак лестве свакако морају бити тако удешене, да се могу и дизати горе и пуштати доле, да би ученицима разне величине лако пристуиачне биле. Од ове справе школа треба да има 3—4 комада. Када сам се латио овога посла, имао сам у внду српску школу п српско учитељство; хтео сам им саветом послужити, када буду наручивали гимнастичке справе за своје школе, да знају дотичним занатлијама дати потанка упутства. Што се пак самих гимн. веџбп тиче, то сам слободаи приметити, да сам наинсао 40 практичних сатн из гимнастике. Књига је готова п за који дан ућиће у штампу. Н. Сад 20. XII. 1909.

Срески зборови. Са среског учитељског збора вел.-кикиндског. (Свршетак). Око у 2 часа поново је отворена седнпца. Сад је требало да се нриступи извршењу Лотићева предлога, да се збор подели у секције н да тамо ради у смислу предлога. У том устаје Петар Михајловић, учптељ вел.-кпкиндски и вели: — Ја не умем саставити специјалну наставну основу. То није могуће. Треба 2—3 годпне да се радп по новој наставној основп, па тек онда да се може правитп специј. паст. основа. Ја . . . ја то не знам. (Шта пак да се ради с наредбом, по којој су учитељи дужни да сачине спец. наст. план, то је Мнхајловић прећутао.) У многих, који знају, да Михајловпћ учитељује већ преко 20 година п да има само први разред, ова исповест је побудила искрено сажаљење. Зар баш и оно што је најмање: за први разред да не уме да сачини спец. наст. основу? Ту не помаже друго, пего течај за даље образовање кад већ власти неће да реше учптељство од дужности да праве спец. наст. основу. Но можда се и Немезида свети Мнхајловићу. Он обично први одлази са зборова већ првим возом, који се враћа из дотичног места у Кикинду, кад се збор, а већином, на