Школски гласник

Бр. 19-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 331.

страни држи; па онда, на заједничке ручкове скоро иикад не иде, а и ту се може доста научити, те је јамачно и то узрок, што он „не уме". Свирчевнћ је допустио Михајловићу да говори онда, кад је само о том могло бити говора, да се већ донесеп закључак извршн II ПО СВОЈ прплици 6 )110 би ДОПуСТПО II ДруГИма. Но кад је изречен енергичан захтев, да се пли приступи послу, јер је и онако кратко време или ће се пак чланови разићн кућама, морао је на крају попуститн и тако је збор приступио даљем раду. Поделио се у секције, по том у којем разреду ко дела. Група по група одоше учитељи и учитељице дотичнпх разреда свакн у другу школ. дворницу на посао. : На част и понос служи учитељству, што је у великој већинп и заиста озбиљно прионуло око овога посла. Братски и својски посаветоваше се поједине групе прво о самој наставној основи, па групе III. и IV. р. о школ. књигама (нарочито мађарскима), која штива треба из њих предузети п напокон поделшпе и наст. основу на осам месеци. Но бејаше и један мањи број учитеља, који није хтео да се упусти у овај рад. Тима на челу стајаше сам Свирчевнћ. Овај је изпао од групе до групе и доказпвао је, како је.то немогуће и т. д. Да није Свирчевић са својим „говором" око два часа (и дебата скоро 1 час) на празно време потрошио, било би врло лепо достало времена да се сав овај посао уради. Овако, већ се вече спустило било, кад су секције посвршавале свој посао, а треба још и збору извештај поднети. Буде поново отворена седница и сад је требало да секција по секција поднесу свој извештај. Први је поднео пзвештај Милош Николић, учнтељ меленачкн о раду секције 1. разреда. Прочитао је подељено наставно градпво и известио је, да им је у наст. грађи за I. разр. нејасно било шта се разуме под речима „иромисао божји". — Нека то растумачи г. референт — зачу се с више страна. Свирчевић: Ја . . . ја нисам богослов . . . откуд ја то да знам. Да не би збор до поноћи зар у ћутању провео, Лотић је описао како ће се деци у I.

разр. схватљивпм речима протумачп шта се има под тим разумети, само да се иде даље. Свирчевић иевољно час спушта, час диже главу. Види се на њему забуна. Подужа пауза, а онда ће Свирчевић ширећн руке, слежући раменима и, што 'но реч, ироневештавајући се: — Па шта да се ради с овим градивом? . . . То би . . . требало проучити ... То се не може тако усвојити. То... ја... не знам ... Л о т и ћ: Обзиром на то што је време кратко, предлажем, да свакн известилац поднесе извештај само о оном што је генерално, навластито о нејасним местима у наст. основи и о штивима у књигама, те да се о том већа. Сама пак подељена грађа на месеце нека се литографише и разашље свима члановима. Ко има дотичне поједине разреде, доћи ће тако до потребне специј. наст. основе, а ко има више разреда, лако ће из ових појединачких специј. наст. основа израдити спец. наст. основу п за спојене разреде. Напокон, ако ко хоће н друкчије што да удеси, имаће помоћи од те грађе. Уједно да се иредставком умоли ЕШОдбор, да с одобрењем узме к знању израду специј. наставне основе на месеце. Свнрчевић (и даље у забуни) Како то може бити . . . то се све мора овде прочитати . . . нека сви кажу примедбе . . . — Па нека се све чита, — хајдемо само даље, — чују се гласови. Милан Рацков, кикиндски учитељ, којп припада групи посебног I. разреда, но којп је док су му другови радили, комотизирао тамо овамо, пзви се из последњих редова и дође иапред и овако проглагола: „То што је Милош Николић читао, није добро урађено. Сад је први пут имао у рукама Рицингера, први пут видео Рицингера, па не ваља. Противан сам да се то литографише, јер ће то и други читати па да се не срамотимо." „То је само иокушај, покушај !" —секундирао му је брат Петар Михајловић. Будући да је сад било двапредлога: Лотићев и Рацков, требало је да Свирчевић нареди гласање. Код њега је пак забуна стално расла. — Нека се гласа ! — захтевали су неки. Свирчевнћ: да чујемо даље . . . хајде да чујемо ... ко је сад на реду? . . . Стев. С п м е н д и ћ учитељ крстурски беше