Школски гласник

Стр. 332.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

известплац секцпје II. разреда. Вели, у њпховој групп гшје могло да дође до споразума у погледу предаваља мађар. језика. Једнп су зато, да се тај предмет предаје ио садањој књпзи а другн бп да се предаје по новој кр>пзп, која ће на скоро изаћн. Зато се секцнја разишла и није хтела даље да ради. На ово ћемо да кажемо неколнко речи. Кад збор какво решење донесе, свакоме члану је дужност, да га пзврши. Зар иеће у будуће- бити слободно и другима извућп се од посла'? Је ли Свирчевнћ мислио на то, кад је допустпо, да коеод може и да не извршује закључке зборске, да то води дезорганизацијн зборској ? После пзвештаја друге секције 2—3 верна у друштву са Свирчевићем циничкн и гласно се засмејаше. Као да је пред увпђавннм људима каква дика место рада разметати се нерадом! Но на Свирчевићеву лнцу јасно се вндела и сумња, да и он сам не верује себп и смеху своме. — Тај смех је' банкротство онпх којн се смеју, а не оннх којп су радплп, — рече Лотић. Свирчевпћ, .загњурившн главу, бајаги не чује те речи, па онда опет дигне, спустн, дигне главу: — Па . . . да идемо даље .. . Један учитељ' у том приступн Лотићу с изјавом, да је реч банкротство увреда за њега. Лотнћ га запита: да лп се он смејао том раду, а кад он рече да није, Лотић лојално нзјави, да се реч банкротство не односп на њега. Истп уз прнјатељске речп пружи руку Лотићу. Ово сам зато сиоменуо, јер „скороппсци" овај догађај сасвим друкчије представпше. Известилац треће секцпје био је Лука Шибулов, привр. учитељ кикпндскп. Докје псти подносио извештај о раду, 5—6 трабаната подигоше чптаве разговоре. Констатујемо, да Свирчевић ни дотичне нпје позвао на ред. Извештај III. секцнје тако рећп ништа се није чуо. Забуна Свнрчевићева поново је настала и даље је расла, јер сад није нп питао: има ли ко да каже што на овај извештај. У опће није више било руковођења са збором. 0 раду четврте секције поднео је извештај предлагач Љ. Л о т и ћ.

— Ми смо изб^ележнлп нејасна места пз Наст. Основе, пзбележили смо бројеве"оних штива нз срп. п мађ. читапке, која мислимо да треба да се предузимају а поделили смо и наставну грађу на месеце. Оспм тога нмамо п неке предлоге, које би требало поднетп својим путем Школ. Савету, те да се по што-шта на школском пољу и у школским књигама препначп илп уведе ради бољег рада и успеха. Ја ћу све то по реду пзнетп. Почео је говорити о нејаснпм местпма у Наст. Основи. У том прпступп Свирчевпћу једна гђаучптељица и замоли га, даје „разреши" да може нћи кући, јер нма код куће мало дете. Свпрчевић се пробуди нз забуне и заместивши се у столпцн рече: — Ја . . . ја немам права никога разрешитн, — немам . . . немам права . . . —, Али шта ће дете, — жалосно је молила учитељица и мати. — Ја немам права . . . ето и г. Лотић каже . . . ако он одустаје, да се збор не држи даље ... и осветљпво погледаше - па Лотића. Међутим, Лотнћ је знао, да је Свнрчевпћ још о ручку „разрешпо" једнога члана, јер је баш од пстога члана чуо то, и исти је већ одмах после ручка занста и отишао кући. Осим овога члана отпшлоје.још вшне њнх са збора — јамачно такође беху „разрешенн". Референт заиста не би имао права икога разрешити, него то би право могло припадати једино самоме збору, будућн да и извнне недоласка сам збор узима .у претрес и или ихј усвојп нли одбацн. Но кад је већ другом коме дао „разрешење", није ли могао разрешити и ову учптељнцу п матер ? Видећн Лотић овакав поступак и замршпвање седнице; впдећи све ове појаве, које заиста ннсу служиле на дику онпма, којп су их проузроковалп, рекао је ово : — Прекидам даљи извештај н пристајем, да се збор држи сутра пли доцније п већ како се реши. Који су радилп, помогли су се у оном што им је требало, а и то је доста. После тога на брзо је углављен дневни ред за пдућу седницу, већином из заосталих тачака и одређено је да се та седница држи у Мокрину, па је онда седница закључена. ❖ &

Џ