Школски гласник
Кр. 19. расиоређ-на је друкчије иего у сгарој наставаој основи, алн се ни ту не иаводи у чему је боља овака нодела од старе. Једино се код науке о чуваљу здравља наводп, да се учн у вези с нриродним наукама, што је учињено но пачелу концентрације. Красноиис се учи у снеза са писмепии саставима. Ово је правилно и ако га у неким иаставним илаповииа стављају међу техпичке предмете. Но он се не учи са нисмешш саставима, јер иисмени састави долазе наиос етку. они су резултат рада, а пре њих се утврђује лепо писање и иравилно језичко писање. Осим овог груиисања иредмета, про праћа спроведбеиа наредбајош неке новије појаве у погледу наставнпх предмета, о којима ћемо моћо рећи свој суд, кад будемо разгледали иоједино наставио градиво. Код одељка где се говори о сметњама новој Наст. Основи очекује се, „да ће н сами учитељи настојати да се усаврше у своме послу, нарочито да нроуче пов начин цртањј, певања, ручног рада и гимеастике; још се очекује да ће учитељство својски прионути да све иредмете темељно обради, да би срнске иародне школе и у том погледу могле држати корак са осталим школама." После овога долази још неколико бомбастичних новинарских Фраза, које ништа школи, настави и учитељству не помажу, јер не треба већ сад пршосити сву одговорно т неуспеха на учитељ -ЈТво, него пре тога треба што више и темељнпје помоћи томе учитељству и олакшати рад. То учитељство очекује. А то се могло учинити да се паставно градиво шго јаче пречистило, распоред часова израдио за све могуће комбинације практично, подела градива специјалисала, књиге написале оне, које су преко потребне, а славенскп уџбеници ма и закаснили или стари остали, поједине препарације да су пзрађене у правцу ковцентрације, а градиво за мађарски разговор иостепеио за све разреде. Оао би била прва и пајглавиија потреба, без које пе би могао нови наставнп илан ни на школска врата завирити, а ми међутим видимо, да је он већ ушао и у школу и одомаћио се, а како се по њему ради то ми учитељи добро знамо и са горким осећајем тужимо се
Стр. 321.
један другом, али без велике стварне помоћи. Ово је Факт, али на оне који су створили нову Наст. Основу и који сгварају даље нотребио градиво за рад, непријатно утиче кад им се отворено и јасно каже шта је учатељству тешко. Они хоће да незадовољство претворе у задовољство и да свему даду лепу снољашњу Форму, како би се то све завршило напослетку с признањем и овацијама, а осудом сваког учитељског у јавностн пзреченог незадовољства са овим тешким положајем. Свако воли пре да је задовољан, него да је незадовољан и нико се не појављује са својим незадовољством од горопади, него с тога што сви видимо шта нас је снашло. А у том незгодном иоложају не пружа нам се она помоћ која нам Фактички треба, него се око тога обилази и даје пешто друго. А докле год се то не пружи што нам Фактички треба, празне су речи теорисати дидактпчки и учитељпма гозорити оно што они већ у препарандији науче. А кад се већ уђе у дадактичке теорпје, онда бар треба одабрати оне, које донекле могу издржати критику кад се упореде са оним што је у Наст. Оен. У наредби се н. нр. вели: ,,Није главно да се научи много а површно; него да се научи само оно, што је најпотребније, али темељно" . . . Међутим у одељку о „Нераздељеној 6. разредној школи", ве и се да је сво то градиво у новој Наст. Основи миаимално грддиво за 6. разредну школу, а у школааа са више учитељских снага обрађиваће се то градиво пе само опширнпје, него ће се ио могућству и проширити круг." Према таком захтеву, како да не буде површности како да се одмери шта је најпотребније и како да се то све темељно научп? „Да би се о акшало учитељима и учитељицама 6. разредне неподељене школе, додат је уз Наставну Основу специјални распоред часова за такову школу, којп није обвезан, али ће учитељима добро доћи." Исто тако и још боље, дошао би им и специјалаи распоред градива, али њега никако учитељство не добија, с тога неће бпти еишта неочекивано, ако и настава буде у многим својим појединостима неизрађена како треба. Но с тим је у веза и учитељева одговорност према нивим одређењима *
ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК