Школски гласник

Стр. 326.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 19.

видик и начин ио којем би се могло учитељство те дужности и да ослободи. У средњем и новијем веку о самосталном, квалификованом учитељском сталежу није се могло говоритн. Учитељску миспју вршнлп су свештеницп, калуђерп, од њих постављени маиастирски ђади, појци, црквењацп, дакле људипримитивиог знања п образовања. Школе беху у рукама јерархије, па је сасвим јасио да им је и сврха била сасвим у јерархијском, односио црквеном духу. Али времена се мењају; педагогпја напредује, па је сасвим јасно, да на пољу учитељског рада, беху потребни научни људи, који ће знатида прпмену школски рад не само сврси јерархије, већ н сврси свеоићег напретка човечанства. Развнтком педагогије, као науке, п заступањем образовапијег учитељства на пољу учитељске мисије, јасна је ствар, даје морао наступптн сукоб између тежњи јерархије и тежњи учптељског сталежа. Учитељство хоће да се посвети једино своме иозиву, васпптавању народа, а никако да врши и оне дужности које са његовим позивом и педагогијом немају везе. Појачка дужност и педагошки рад у школи то су таква два хетерогена нојма, да о њнховој сагласности не може бити говора. Према овом, не може се оправдати оно мишљење, да је појачка дужност обележје вероисповедног карактера нашнх школа. Овај одбор тога је мшпљења, да се карактер вероисповедних школа огледа у управн, наставном правцу, наставнпм предметима и никако у појачкој дужностп. Па и сам XXVII. законски чланак од 1907. годпне јасно одређује шта се захтева од једне конфесије за издржавање својпх школа, а о појачкој дужности ни помена нема. Тежња за ослобођењем учитељства од појачке дужности сазревала је под утицајем оних, који су хтелн појачком дужношћу да се са учитељством играју, да том дужношћу учитељство прикажу као једап нижи сталеж у човечанству, да ту дужност унотребе за своје себичне цели, те да га кпње, муче п телесно експлоатишу. Много и врло много живпх примера потврђују ову иашу тврдњу, али изнети их за аргументе ннје потребно, што мислнмо да су тн начпни за осуду, и што се надамо, да ће нас виша власт од тога инзулта ослободити. Пређимо сада и па питање, да ли има на-

род п наша просвета штете или корнсти од тога, што је учитељ уједно и појац. Садашњи учптељ, као појац, дела само у једном правцу свога народа. Тај правацјесте пнтелектуално н морално образовање и васпитавање свога народа. Овим правцем ради само као педагог. Као појац васпптие улоге нема. Он је овде радепа снага, која мора да се покорава пропнсима и наређењима црквенога устава п неограниченој моћи свештепнка. Када повлачимо паралелу између ове две дужности, онда видимо да од прве дужности зависи судба н будућност српског парода; у првој дужности впдпмо учптеља као правог апостола п шириоца просвете српског народа; аудругој дужности виднмо га као поннзног слугу и огроман разлог за спречавање његове самосталности и угледа. Из овог следи, да је народна корист од прве улоге од неоцењеие вредности и да је једино та улога нашега учитељства кадра да потврди речи славпога Бизмарка: Учитељство је потукло „Французе код Седана". Наш народ није толико културно одмакао, да може да увиди значај речи славнога Бизмарка; није културно толико просвећен, да види просветну мисију, материјалну корист и благостање западног народа, шта може да учини западни учитељ своме народу. Учитељство овог збора једнодушно изражава тежњу, да у овом питању сама виша власт прискочи народу у помоћ, па да му да прилнке, да тај народ свагда буде имао на уму апостолски рад учитеља као педагога, а пе рад појца, као слуге. На овај начин п сама учитељска диплома добила би већи значај и веће поштовање, а не као до сада, она се не зарезује ниушта, већ једино глас и опет глас кандидатов побеђује при изборима. Докле год овако ствар стоји, ми ћемо свагда културно страдати, јер се владамо по рецепту средњевековних тежња и захтева. Впдели смо да је педагошки рад учитељства нашег од јединог значаја по паш народ и да једино од тога рада завпси опстанак нашег народа. Алп тај идеалан рад учитељства, које старпјим, које пак иовијпм дужностима толико је отештан, да српски учитељ поред толикнх захтева, и толиких нретпостављених мора да малакше, те том иајвећем захтеву неће моћи удовољити. Тако ће српски народ и по-