Школски гласник

Бр. 19.

ШКОЈЛСКИ ГЈ1АСНИК

ред свога појца, како културно тако н материјално пропадатн. Даје наш апел оправдан, слободнн смо реалшшратп нашу тврдњу п нашу бојазан. Ступањем нове државне паставне основе у живот, нашем учитељству је веома отештан рад п стање. Данас државна власт 19. § XXVII. законског чланка од 1907. године много захтева од нашег учитељства, а § 22. односно 23. у првом реду за сваки неуспех позива њега на одговорност. Слободно тврдимо да ће велики број нашег учитељства малаксатн и велику штету себи и своме народу нанети. Наше учитељство малаксаће због тога јер је оптерећено. Оптерећеност нека потврђују овп бројеви: Учптељ је обавезан да врпш 33 часа школског рада, 5 часова рада у повторној школи, 4—5 сати недељно обавезан је у цркви као појац. Свега 42—3 часа. А где су они други културнп захтевп; који се од учптеља захтевају. То је огроман рад. Рад за 500 форината годишње. Сваки члан друштва има бар један дан у седмици слободна времена, али учителзу се и то право ускраћује. Мислимо да су ово јаки аргументи који учитељство могу довести у очајање н који ће га здравствено,]морално п материјално упропастити. Према наведеноме, надамо се да ће пас наша пајвиша власт узети у заштпту и ослободити дужности црквеног појца, без које српско учитељство, српска школа и просвета може да постоји. Ову истину увидио је и сам закон те нас је гледао као учитеље а не као појце. Школска уредба од 1872. године о учитељу као појцу ни у којем §. не говори. Истина она вели да ће се ирописати права и дужност дисциплинарним правилима, али јамачно није се ни мислило да се у дужности може уврстити п појачка дужност, јер иаслов јасно говорн, да је уредба створена за српске народне учитеље, а не учитеље појце. Ови су историјско-културни, социјални, здравствени, материјални и правни разлози, којп говоре у прилог учптељства, да се они појачке дужности опросте. (Свршиће се).

Практичне обраде. /ЧЕРЕ 3« 5РЕМЕ, Лекције за II. разред. (Свршетак). б.) Приказивање поделе часова. Овде сам вам донео нешто; штаје ово? (Сахат.) И сад долази кратко понављање из очнгледне наставе о „с.ахату" (I. разр.). У неколико се реченица опишу сказаљке, плоча за бројке, сатни строј и тегови. Ко зна, шта можемо са сахата ирочнтати? (Колико је сахати.) Ми кажемо : Сахатиампоказује в р е м е (Понављање.) Ви знате, да ми за ход н трчање, за кретање . . . требамо времена. Ове се сказаљке овде крећу; док ова већа сказаљка пређе пут одавде довде, прошао је један час. Овај круг нам означује дакле једаи час. Час је време. (Понављање.) Ми учимо до подне 2 часа и после подне 2 часа; за сваки предмет имамо по један час, за рачун 1 час, за језик један час. У подне имате 2 часа слободна. Ко је од вас ходио већ један час? Па куда сиишао? Добро, има право. А да се отиде одавде до А, треба један час времена. Сад добро погледајте овај круг, који нам означује један час. Ту видите прво веће делове; број их (1, 2, 3 . . . . 12) Покажи ти један таки део! И ти! Итд. Мати каже, кад је сказаљка прешла овакп један део: То су (ко зна ?) 5 мннута. Ходи напоље и погледај једанпут један такп део! Ти вндиш, оп пма још мањих делова. Број их (1, 2, 3, 4, 5)! То су дакле 5 минута. Сваки овај мали део показује нам 1 минут. Више ученика разгледају тачно поделу, а може се модел показивати и од скамије до скамије. — Колико смо пута 5 минута мало час избројали ? (12X5 минута! Може се још једанпут бројати.) Израчунај 5X12 минута (5X10+5X2=60) Колико минута има дакле 1 час? На колико је делова подељен 1 час? (60 делова) Такав се један део зове 60. део једног часа. Који је део једног часа 1 минут? Минут је врло кратко време ; врло брзо ирође 1 мпнут. Будите мирни 1 минут, ја ћу гледати на сахат. Тн стој један минут! Реци још једанпут, колико минута има 1 час? Погледајте сад опет сахат! Покажи ми цео пут, који сказаљка морашроћи за 1 час ! Ко ће показатп половину пута ? Ова половина пута је по часа (Понављање.)