Школски гласник

Стр. 346.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 20.

служило да се у његову корпст тол и к о ж р т в у ј е. Но ако и за сад не би могли иабавити тих 15 хпљада форината, учптељство ће и тада бити обазриво те ће прнчекати једно 2—3 годпне док се не буде набавила и та потребна свота. Али том приликом нека се пзрече да је учптељство дужно појатп до 1912—14 године, а од те године коначно се ослобађа те дужностп. Тиме би се удовољило учитељству, вншој власти, народу а п онпма, који се боје да неће бити појаца. У току од 3—4 године могу се на стотине појаца образовати. Око образована појаца наравно да би се свештенство побринуло, а учитељство свуда би му било при руци. Напомињемо, да би врло племенит задатак имали иаши манастири, када бн у свој задатак узели образовање појаца. Да има средстава за уређење нашпх школа, а да има још сувишка, потврђују и саме изјаве чланова виших властп, који обећавају учитељству, да ће пм се плате изједначнти са платама државних учитеља. Ми у првп мах желпмо да се том сувишном свотом подмире трошкови око плаћања појаца, а остали сувишак нека се потроши на побољшање плата, а никако не можемо пристати на то, да нам се тај сувпшак урачуна као иаграда за појање. Ми награде под дужношћу црквепог појца не желимо, већ желимо да се те дужности коначно ослободнмо. Као што видимо народ материјално не би био повређен, њега се пздржавање појаца не би тицало. Када бп наша впша власт изрекла да учптељ није појац, да већпну појаца она пздржава, онда би био н онај 11 § XXVII законског чланка од 1907. годпне нлузоран, којн гласи: Ако веропсповедни учител> врши и појачку дужност, онда се може у минпмалну плату урачунатп п појачка награда. По наређењу наШе више власти учитељ не би био појац, појца издржавају фондови, тада би јасно било, да би опћнна имала бригу водптп о учитељу а по 2 § ХХУШ закоиског чланка минимална цлата учптељска морала би бити ипак 1000 круна. Овим параграфом не наређује се да веропсноведап учитељ мора да буде појац, већ ако је и појац, онда овим параграфом хоће да се опћпнп терет плаћања

олакша. У нашем случају народ не би осетпо терет, јер би појце фондови плаћали. Високославни Школски Савете! Слободни смо изнети још један начпн, којим би се учнтељство ослободило појачке дужпости а ко.ји би начин зависио једино од Школског • Савета н впше пиког. У Школској Уредбинппомена пема о учитељу као појцу. Појачка дужност натурена је дисциплинарним правилима. 0 нашем питању решио је већ сабор. Остаје једино Школском Савету, да појачко питање уреди и то тиме, што при проинсивању нових дисциплинарних правила не бн унео појачку дужност. Када би ималп и правила без ове дужиости, тада би учитељство бпло једпно учптељ, а не појац. Впсокославни Школскп Савете! Целанаша жељасастојисе у овим тачкама: 1.) Нека високоелав. Школски Савет при састављању новнх дпсциплпнарних правила има на уму једино Школеку Уредбу, те да у дисциплинарна правпла не унесе и појачку дужност. 2.) Нека се не приморавају учнтељски приправници, да морају стећи оснособљење и за појце, већ нека то оспособљење стпче само онај који хоће. У Сомбору, 18. (29.) априла 1909 г. Петар Лалошевић. Александар Коњовић, перовођа. з^м. председник. Међусобно упознавање словенског учитељства. Јосиф Черни, председник савеза учитељскпх друштава у Чешкој, напиеаоје два члапка у пед. лису „Сеаку ТЈс11е1" позивајућн чешке учитеље, да се баве изучавањем словенских језнка, да се узмогнемо бар донекле разумети на нашим свесловенскпм учитељским састапцпма, јер без тога узалуд је говорити о словенској узајамностн. Навео је тамо и с-ва дела на чешком језику ио ко : јима се може изучавати по којп слов. језик. За ову годину препоручује пзучавање пољског језика, јер ће сеидућих ферија одржатп копгрес слов. учптеља у Кракову, те да се разумемо.