Школски гласник

Стр. 12.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Вр. 1.

врши, оида се неки испрсе иа геже: та .н мора нојати, а кад не ^оже нека нојца плати. Дакле чујте, поред свршепих 8 впших шк •ла и папорног рада, пз жало сне месечне платице од 40 Форинатд, из које на овој скупоћи ни сам живети није кадар, још и појца да плати. Овим иачи ном нећемо нп најмање датл воље млади ћима да се нм уч1тељски нозив одају, те ни број учитеља умпожити. Чуо сам још и ово кад не може да поји у пепзију с њим. 'Само једно заборнвљају ти, да за изнемогле појце пензије нема, јер се цр ква за то још ппје посгарала, а државни пепзиони фонд је само за изнемогле учи теље. Питање нзнемоглих учитеља-појаца требало је већ одавна решигЈ, јер често бива да учитсљ м<>же учитељску, а;Г не може нојачку дужност дн врши без опасности чо своје здравље, те је у'лед тога имложен силним иисулгима у својој општипи, а решењем овог питања обишле би се салне несугласице између учитеља и општина. Учитељство ни пе тражи паграде за ноЈЈ.ње и ако се признати мора да је опу дуагпост родољу биво и савесно вршили, али притиспути повим теретима траже оиравдане олакшице. Зато школу учитељу, а црнву цркввиим служитељима, ко]и су иарочито за то саособни. (Свршиће се). Данашња јавна иастава у Немачкој. (Од Др. Павла Штецнера.) п Р евео Аћтез. II. ОД&ЉћК, (Наставак из 1909.) Б. Реалке. Ако, дакле, нећемо да се са свим из баци штудија сгарих језика а нарочито грчкога језика, онда ћемо усвојита гледи шге децембарске копФеренције и нећемо призпати, да је кориепо и могућпо посгављање заједничке оспове за све више школе. Ваља, пак признати, да су реалае гмм низије услед постигнутога уснеха у ираву, да уводе рефорине нланове; а да лн ће уводити с наслоном на реалке или па гимнашје, ваља им оставити нотиуну слободу у избору, где врло често утичу и меспе ок лп 'С'И, тнм пре што иотнуно одговара

носредничком ноложају реалних гимн-зија између гимназија и вишпх реалака. И тако се реФзрмне школе смеју сматрати само као нова врста реалних гимназија и ништд више. Не смеју се одобрити жеље, да се ова реФормна гимназија огласи као једина виша школа за образовање. Не оскудева се у свакојаким нредлозима. Највише годи пријатељнма једполиких школа свакако наставни план, који је уведеп у ЈХајбницовој школи у Хановеру, но коме се гимаазија и реална гимназија размимоилазе тек у II В, јер је тек у овом разреду уведен грчки односно инглески језик, а то за грчки језик значи нотпуну пропаст или би тада морали новији језици и математичко природни предмети, за рачун старих језика, доћи у највише разреде впше него што би било саветно. Боље је, дакле, да се радујемо велнкој разгранатости виших школа, ко ( : а даје могућности појединцу, да може према својим способностима и нриликама да бира пут за своје више образовање или да му нриродни савегодавци могу исги изабрати. Свакако да општи ниво образовања пеће се уздићи, ако се свакоме и свима пронисује један исти нут ка општем образовању, него ће само биги мањи. Б\ Виша женска школа. И у овом одељку, као и у пређашњем, пе можемо се кретати по- сталпо угврђеном земљишту ; још је много шта нестадпо на овом пољу васпитањп, мишљења су јо п не довољно објашњепа и једпо другом противречи а циљеви, којима се тежи, пису свугде исти. Са пит. њем о вишем женском образовању је као и са самим нитањем о женскињу, т. ј. ми стојимо још посред самог развитка а од чести и у самом почстку. Па ииак ћемо нокушати, да овде изпесемо оно, што у онште вреди и што је типично па овоме нољу школском . Име и п<>јам више женске школе није из давнашњег доба. Јер ако су још одавна ностајале тако зване више девојачке школе, ипак су се под овим именом подразумеване веома различпте школе, које не имадоше јединства у задатку и које су цењепе за нешто више од народних школа. Држава је иоказала мало в^ље. дч ш г о на ов ме