Школски гласник

Стр 11

ШКОДСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 1.

бији учигељ, којп је највећма могао у цркви викатл. Но ал' и т» калда нигде нема осим у пас Срба, да један учитељ мора у две певннце појати. — Не држим да је овде народ крпв, јер он је конзер вативан, па напгго је пав!1као, то хоће и да одржава. Он хоће лепо нојање. Па потауно је и оправдачо, да се у цркви леио поји, ал' зато треба тражити дарови тог појца. а не силитл тиме иемоћне и наставом већ изнурене груди учитеља, који често за то ни дара нема. 3 лто је нозвапа власт, да норуира наредбом оно петрпљиво сгање учитељства и од обавезности појања разреши учитеље. У противном случају, куда води ово стање? Ове године је до 16 наших учитеља именовано на комуналне школе, а сваке године биће их и све више. јер је и тамо огварањем новпх школа, иотреба све већа. Но и коднас сгаре учитеље треба млађима заменут!!. А од куда ће се та нотреба подмирити? Наша учитељска школа даје годишње највише 15 — 20 учитеља, но пошто на учитељск« м пољу руже не цветају биће их све мање те по томе рачун је брзо готов, а са њиме и жалосна слика наше будуће школе. Од 15 --20 осиособљених учитеља једваће остати 5 — б а намаје п->требно много више,тако да ће школе ножелегм учитеља, ал'учитеља бити неће. А та опасностјако прети нашој школи због оптерећепоети, а нарочито због иојачке дужности , коју учитељи, због променутих прилика школских, даље вршити не могу. Да је ока тврдља потнуно оправдана, види се већ и ове године, јер се свуда у оскудици учитеља, на њихова места, постав&ају учитељице. Па узмимо да ће се и даље исномагати учитељицама. Ал' ко ће онда у цркви појати? Зато је б >ље с краћег пута почети, те и учитеље што нре од иојачке дужности ослободити и тиме многе опасности од наших школа одстранити Има учитељ и осим ио јања доста друга посла, ко.јег до сад није било. Достд је само рећи, да 26 недељних получасова мора децу учиги само мађарском говору, у обиму свих школских дисцпилина. Са гледишга сираведљивости, законски члан ХХУП. од 1907. год. изједначио је плате учитељица са платама учитеља, а у ствари је учи-

теље појце дегредирао. Јер кад учитељица има 500 Форината илате, а не врши појачку дужносг (јер ручни рад је обвезан и за мушку децу), онда учитељ иојац кад се одбије 3—400 Форината за појање. служи само за 1 — 200 Фор. Да јеФтиног дипломираног слуге!!! Па где је изједначење у правима и дужностнма? Или ако се појачка дужност не може захтевати од учитељица с каквим се правом опда иста може, уз једнаку дотацију, захтевати од учитеља? НеКу да сравњујем учитељску дужност са суештеничк м, јер би ме далеко одвело. Напомињем само, где су два свепггенпка служе сваких 14 дапа једанпут, а где су 2 учитеља пи Божије свете недеље за одмор немају. А нргма учитељској плати од 500 Фор. —■ стоји свештеничка од 3—4000 Форината. Кад усноредимо учитеља са ороФесором средњих школа, т< к онда се види жалосиа слика учитељ 'ка и велпка неиравда према њему. Док проФес >ри средњих школа имају недељнпх 15 —18 часона иједапдва предмета, а почетпу плату од 2400 Крун,1, која временом достигне 5—6000 Круна, дотле учитељ ради недељно чак и до 45 нанорних и разноврсних часова за плату од 1000 К. НроФесор м ра да служи 30, а учитељ пор-д много тежег и већег рада 40 годчна. Истина проФесор 4 годпне дуже мора да учИ, али је ипак велика несразмера у плати, а нарочито у раду. А и чудповато је, да ироФесор честито може вршити своју дужпост, даје му се 15—20 часова, а учитељ тежи посао како ће да врши 45 часова педељно Што се црквепих дужности тиче, хоћу још само то да напоменем да у цркви нико пиш а из љубави не врши, осим учитеља. Све штеник, невац, црквењак, звонар, па чак и тутори имају лепе нлате, последњи зато, што само 5 — 6 пута годишње по цркви тае носе. Ал' наравно учитељ је добро награђен, па нека ради сад већ нешто и из почасти. Награда му је пао иојцу, ако пије кадар аојањем да задовољи , често штикловање и ионижавањв од стране иростог народа, што му Јв наравно и код васиитне дужноети од велике гитете. И ако учитељ ту појачку дужност, за коју никакве плате нема, дакле поччсву, не може да