Школски гласник

Отр. 10

ШКОЈ1СКИ ГЈ1АСНИК

Кр. 1.

помоћ иритекну. Тим ире се томе надамо, јер су сада на тим позицијама и људи наше струке, који треба да познају учитељски рад и лебац. Њима је тек, по свој прилици, познато да у просвећееијим државама учитељи, који напред поменутим начином морају стран језик да уче, имају не само боље плате него су им и године службовања и наставно време смањени. Но да ће комуналне школе привући наше учитеље, брзо ћемо се из једног конкретног примера уверити, кад посмотримо колика је разлика у дужности између вероисповедног и комуналног учитеља. Један одличан вероисповедни учитељ, 3 године се н (туцао од немила до недрага и нпкад сгална места није могао добити, јер су га увек због појања запоетавили. А зашго ? Није могао да виче у цркви, да се малтер са црквених зидова одваљује. Иначе врло је музикалан. Каа се приказивао у ошптини, свуда су о њему изрекли суд: слаб учитељ, а у ствари слаб појац, а пошто наш народ у учигељу бира појца а не учитеља, на крају реши се овај одличнн учитељ, истина врло тешко и с' болом у души да каже: с Богом српска школо, ту за мене хлеба нема. Пријавп се државном надзорнику за место. Овај га раширених руку дочека и ускоро буде, од министра нросвете, за учитеља комуаалне српске школе именован. И тако често добри учитељи због појања, тог споредпог за нимања учитељског оду са српских школа, а често добри појци а слабији учитељи остају да пшре просвету сриску. По исказу истог учитеља, у вероисиоведној школиимаојеЗЗ наставза часа у основној. (а Школ. Уредба од 1872. год. прописује са^о 25 часова недељао) у два полудана одмора имао 5 часова поновне школе, а недељом и празником појање са децом и у цркви за певницом још иросечно 5 часова. Свега дакле 43 недељна часа, а осим тога дневно још '/ 4 — 1 / 2 ч. учење апостола. Бог је благословио дан седми, да се људи одморе. Ач' учитељ ни тог еијевредан. Јер док други још спавају, ое већ мора у 5 часова на јутрењу до 7 часова. У 8 часова — место да заморену плућу одмори —на редован наставни час до 1 / 2 10 час, па у 10 час. на службу; у пост још у

3 часа на вечерње. Не треба заборавити да пре и после богослуж^ ња има обавезе и са децом ван горњих часов.1. Па где му је онда одмор? Кад ће сам да учи и да се даље изображава и за сваки наставни час препарације да прави. (Наравно ноћу ила никад) Из овога се држим може свако увернти да је овај рад мпог > и за гвоздеиу илућу. И то све за 5С0 Форвната. Па још на впрошкој скуиоћи, кад већ и последњи варошки писар, који гимназије ни видео Ш!Је има 1400 круна влате и 400 круиа станарине. А сад исти учитељ на комупалпој школи има поред боље илате недељу и четвртак потиупо слободне за одмор (што му је и нотребно) јер га црквено појање сад не терети. Има само I. разред са 30 — 40 ђака и 18 седмичних чаеова, јер 2 часаотпадају на науку вере, коју је свештеник обвезан иредавати. Дакле 18 седмичних часова према 43, па још без појачке дужности. Мислпм довољан разлог, дч га одвуче у комуналне. Тамо задовољство и углед, а у вероиспов. школи због слабог појања увек негодовање и омаловажавање, које му је и у наставном и васпитном раду његовом сметало. Па колико има наших учитеља, који су у свом раду одличпа, а немају ннкаквог угледа, јер нису добри певци. И баш тај пеуспех који им вређа частољубље, а којим осећају стално негодовање од страпе народа нроузрокује, да млађи учитељи вероисповедпу школу напуштају. А паш парод у учитељу само црквепог појца гледа и тражи, а о школском раду бригу и не води Па тако и бива да се распише сте чај за учитеља, а у ствари бира се певац. Ево како наши ратари појме учитеља: Кад су у једној бољој вароши, после избора свештеника, наскоро бирали и учитеља рећи ће један ратар учитељу: „Но господине, попи смо избирали пара, а сад ћемо и вами. На то учитељ одврати: Јесте попи пара, ал' мени не. Тамо је једна црква а два попа, ал' учигељ сваки два терета вуче. Цркву и школу. Та не мислим ја тако речечлка, него к'о до сад сте сами појали у две певнице, а сад ће те стећи пара и мало помоћи. Дакле он само о цркви води бригу, јер то види. И доиста, код избора добије већину најсла-