Школски гласник

Бр. 1.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 9.

оба спола; према Бауру деца од 7. год. у про^ечаости показују капацигет од 862 кубичких цептиметара (сга 3 ) са дужином тела од 110,5 сга, у 11. год — 1600 сга 3 ваздуха са дужином тела од 133,4 сга; према Хеш-Ернстовој, која је мерила децу друге нацијоналности, дечаци од 8.—9. године показиваху у просечности 1200 сгп 3 , дечлци од 14.-15. год. — 1925 ст 3 из дпсаља ваздуха, са 126,1 ст односно 145,3 ст ииоине тела, а дсвојчице показиваху у дотичниVI годинамн 1098 и 1725 ст 3 при висшш од 123,7 и 150 ,3 ст. Фреквенција дисања у деце је већа него ли у одраслог; према Ф.форту новорођенче дише око три пута брже као одрастао човек, па и шестогодишњаци дишу око 22 а одрасли 12 — 14 пута у минути. Од иоменутих особина срца, од слабости детиње мускулатуре, слабе отиорне снаге његовог нервног система зависи Факат, да се дете у свим својим телесним и духовнпм успесима куд и камо више замара него ли одраели (сравни мерења зам >ра, о којима ће после бити говора). Замор у свако .ч раду наступа брже у детета, но, дете долази опет и лакше до нормалног стања услед одморних утецаја — нарочито вам обраћам пажњу на то у примени свих експеримената о замору и одмору одраслог на дете. Мишићна снага детета је мања, п за рад од једанпут и за трајни рад. Надаље у мерењима замора треба имати на уму, да је сенсибилносг (осетљивост) к<>же дететове врло велика; при мерењу најм Јње удаљености шестара, где се сазнаје да су се два врха од шестара (циркла) дотакла коже, налази се да је та удаљеност у већини места на телу мања него ли у одраслог (што се нетачно може означити и тако, даје просторни праг коже Фииији у детега). Према мерењима Чермаковчм*) ово парочит<> вреди за она места на кожи, где одрасли п 'казују слабу оштрину локалисања. Тако је Чермак па раменима пронашао 37,47 тга као најмање прп метни размак шестара у деце, док се у одраслих врхови на том месту к<>же морају размакнути до 60 тга (Е. X. Вебер пропашао је још веће кредности) да бп се опи прнметили (перцепчралп) као два осета Уз *) Сгегтак, Шепег 8И ;2Ш1 §зђепсћ1е, III. св., 1855. (цитирлно по Бмуру).

рок овоме лежи, као што је још Чермак наслућивао, у већем богатству живаца истог места на кожи детета; површина коже у одраслих носгаје већа и број нервних завршетака не одговара томе. (Наставиће се). Учитељ и појачка дужност.*) 0 учигељској појачкој дун?ности води се у последњз доба јака и с разлозима поткрепљена дебата и као што се из представака среских учитељских зборова упућених на Всл. Ш. Савет види, једнодушна и оправдана жеља учитељска је — што већ и увиђавнији елеменат нашег народа потпуно и одобрава, да се те теретне неираведно патоварене дужности баш у овим тешким нашим школским приликама, што пре опрости. Од како је у живот ступио ХХУП. зак. чл. од 1907. год., а по овом и нова наставна основа за мађарски језик са строгим наредбама и великим захтевима у учењу мађарског језика на основу активног посматрања и нутем пеносредноети, која као вагра троши учитељпса плућа, учитељство је према дапашнлш приликама изложено или цр^ви идн школи и то у два правца да послужи, или и једној дужности да удовољи и онда себе здравствено да уароаасти. Те; две године како је закон у живот ступио и већ се иоказују оиасни знаци умора код савеспијих учигеља. И доиста, ако се овде брзо не при текне у помоћ, учитељство ће морати на жалост и с'болом у души ал'м »рати вероисповедие школе напуотпти. Па пашто нам опда и учит. школа у С мбору? Зато, дч образује учигел.е комупалним и државним шк>лама? Та зато је посве непотребна Добро ће бити ак<> о тешком ноложају учитеља добро промисле па мер<>д;1Вном месту. те учитељсгву што пре у

*) Ми емо о појачкој дужности расправљали пропгле годипе више пута у „Шк. Гл. и . Држамо, да је већ до сад тачао доказано, да појачка дужноет треба да ее сасвим укине из обвезе учитељска рада. Но како је овај чланак пун језгровитих мисли о томе питању, ми га радо доносимо, с једне стране да се види како уме слободоуман учитељ да засгупа своје право, а с друге сгране за шешеп1;о онима који треба да одлуче у овој ствари. Жао нам је само, што због проетора у листу морамо да га у продужењу донесемо, јер у целини прочитан још је од јача утиока. Уред- „Шк Гл 4