Школски гласник

Стр. 8.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 1.

масе рскавице, које се после у одраслих замењују суистанцијом костију. Детин>и скелет због тога се даде савијати и иопуштати и неда се тако лако пребијати као костур одраслог човека. Нропорције трупа, удова а нарочито саразмере главе су друкчије него ли у одраслог човека ово молим да нарочито утубите с обзиром на аптропометријско испитивање детета, о којима ћемо мало касније ироговорити.*) Нас специјално интересују пропорције тела, где треба споменути, да је однос лубање и дела лица у детета друкчији него ли у одраслог. „Док овај однос у новорођенчета износи 18:1, у петогодишњег детета 15:1, у десетогодишњег детета 13:1, у одраслог је тај однос 2 Ј / 2 :1 и тако остајс. Због тога у детињег тела, особито у добу од 1 — 8 године, лубањском мозгу уступљен је већи простор за испуњавање и стога мора да је и расте^ие мозга у тој иеријоди врло живахан" ( Ваиг , 11ж1., стр. 3.). Познато вам је да су лубањске кости на Фошапелама исночетка спојепе са кожицама, ва Ф01 ,танелама после наетају коштави шавови лубање; али тек онда, пошто се моаак потпуно развио, шавови се потпуно затварају са т. зв. синосгоцама. Ако ово затварање костију абнормално прерано настаје то се кочп развиће мозга. Но, свако кочење развиКа мозга повлачи за собом духовни застој детета; гојвиши степен идијотизма представља у исти мах — уколико то почива на кочењу развића — екстремне случајеве кочења у развићу мозга. МикрокеФалија — као што вам је можда познато из вашег р; ђеног опажања — не само да може остати „на животињском степену", већ се она може налазити и испод стедена интелшентних животиња. За даљње појединости анатомских својствености детета уиућујем на антропометријска мерења, о којима ће бити говора мало ниже. Ако пођемо редом према горепоменутим групама физијологиких особина дететових, то у првом реду долазимо на иеријодичност иојава растења, што у многоме погледу за*) Добар преглед о променама пропорција човечијег тела с добом налази се у којим анатомским уџбеницима за уметнике и у славном делу Шадова'. Ро1уИе%уоп (1еп Маззеп <1ез Мепзсћев, ВегНп, 1822.. \УазтиШ, Сравни нарочито : Ргогир ипЛ Ее1тегГ , АпаШппе Шг КипзОег, Т.01р7.]%, 1899., Вге1ЉорЈ 2 11аг1е1. (3. издаље).

сеца у периодичке варијације духовног развића дететовог. Знадемо, да детиње растење у висину није једнолико, већ оно поккзује перијодичке варијације, које су прилично тачно установљене помоћу дугогодишњих мерења многобројне деце. То исто вреди и о растењу појединих делова тела. Некоје бројне податке ја ћу одмах изнети при излагању ашронометријских резултата. Од кружпих односа може се споменути оно што се тиче наших нспхолошко-педагошках експеримената о испољавању (изражавању, експресији) осећаја (емоција, чустава) и њихових појава пратиља. Фреквентност пулса (број куцања срца у минути) веКа је у детета него ли у одраслих и у млађе деце већи него ли у старије, у веће (по висини) деце истог доба спорија него ли у мање деце. Примера ради према многобројним мерењима пронађено је да број контракција срца у иросечносги износи у деце од 6—7 година 128 у мпнути (макснмум) до 72 (мипимум) у деце од 10. —11. год. 109 — 56, у деце од 13. —14 год. 114—56, а за одрасле средње доба тај број износи 90—60. (По Вауру). Рад срца у детета је — с многих разлога —- већи него ли у одраслог, паиротив п; итисак крви је мањи, срце је саразмерпо мало, а крвни судови су опет широки. Према Бауру овим се у исти мах условљава веће побуђење детињег срца но, по свој прилици да је боље ако се то доведе у везу са оиште већом надражљивошћу дечијег нервног система. Каиацитет плућа (што се такође назива и виталним капацитетом или виталношћу) куд и камо је мањи него ли у одраслог; под тиме се тачније разумева „она количина ваздуха, што се после што дубљег удисања може издисати помоћу плућа". (Баур). Та количина мери се са спирометром, на коме се издисана маса ваздуха може прочитати у виду кубичких центиметара, и у деце истог доба различита је према обиму ирсију и њиховој разлици при удисању и издисању. У просечности је у девојчице мањи, према Хеш-Ернстовој и врло мањи виталпи капацитет него ли у дечака истих година*), а расти знатно с добом у

*) Сравни: Т.ису Н озс К- Егшг , Баз 8сћи1кш(1 ш зетег когрегНсћеп ипс1 ^еЈзНц-еп Еп^дукИипЈЈ, глава IV., ЕеЈр2Ј§-, 1906., Хеттсћ.