Школски гласник

Стр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

13р. 1.

ног школовања ни војничке обвезе. Само је једно у њих обвеза: ираво бирања. И у погледу школе влада у целој земљи слобода. Не само да се не мора дете шиљатп у школу, него се по вољи и неограничено и школе могу отварати. Сваки ко се осећа позваним, може отворити школу, ако му се не може што замерити са моралне стране, често добије такав основалац и државну припомоћ за своју школу. С тога је број школа и јавних и приватних доста знатан; и у њима је свугде строго учињена подела између мушких и женских. Дечаке уче учнтељи, а девојчице учитељнце, ио селима већином калуђерице. У свакој општинн налази се с тога посебна мушка и женска школа. У већим варошима је подела школа нешто друкчија. Антверпен има и. пр. осим општинских школа, још п више основне школе за напредније ученике и ученице вишнх разреда, а осим тога „птИеЉагеп зсћо1еп", које одговарају грађанским школама. У великим варошима има још и продужних школа, али су по селима ретке. Наставнп језик је у северним провинцијама вламански, у јужним француски, алн тако да је и један п други језик наизменично у оба краја обвезан. Сва настава је у пародним школама бесплатна н књиге и писаћи прибор даје се бесплатно. Ове погодности нема у вишим школама, напротив има школа но већпм варошима где се илаћа, а удешене су за децу имућнијнх роднтеља, којима пије стало до бесплатне школарине п осталога. У мањим варошнцама и насељенпјпм селима има либералних п католичких пансионата, овима праве конкуренцију школе разних калуђерских редова, у којима влада безплатност; Већином оне конкуришу либералним школама док се католичке школе сматрају као „нримљене школе" које уживају државну припомоћ, У велпкпм варошнма већ одавно постоје забавишта. Она су велика добробит за сиромашнпјн свет, јер деца остају тамо п преко подне н добпвају топао ручак бесплатно нли за неколнко саптпма. У Антвернену има иреко 12 таких школа, а све су уређењем и управом угледне. По њнма су подигпута забавишта и у Брислу и Генту, а оспм тога и школе за слабоумпе, у чему је опет Аптверпен предњачпо. И у вишим ппсолама пије Белгпја сн-

ромашна. Осим индустријских и техничких школа, којих има у Антверпену, Шарлроу, Монсу, а у мањем стилу и у многпм другим местима у земљи, па п у селима, има у земљи зиатан број А т е н е а, под којим се именом разуму спојене гимназије п реалке. Свеучилншта су у Брпслу, Генту, Литиху и Л овну, ово последње је строго католнчко. Уз свеучилшпта пде упоредо виша трговачка школа у Антверпену, рударска академија у Монсу, политехничка у Литиху и внша војничка школа у Брислу. Поред све множине школа у Белгији једно је жалосно, да се још увек меродавни у земљи уздају у државно гоњење у школу. Либерална партија тражи то давно а тако и општу војничку обвезу, Иако је похађање тттк оле у главном добро, често има случајева, где роднтељи држе, да су им деца са 4—5 година школовања доста научила н да је време да сама што привређују, те тако и покрај законске забране нма деце већ од 11 година која раде у рудокопима и творницама, а може се мислитп какве су последпце од тога. Малеио знање које се таким школовањем постпгне, брзо се расгопп п с тога није чудо да статистика у тој земљи броји саразмерно знатан број неписменпх. С тога је п гласање удешено при пзборима тако, да бирач на листи кандидата замрља црном оловком квадратну белу тачку и тиме је гласао на целу листу. Последпца непрпсилног школовања је и то, да белгиска омладина слабо цени ауторптете. Учитељ је немоћан. Телесна казна је строго забрањена, п ко се усуди, да неког дечка тера у ред казном за непристојно понашање, може изазвати против себе народну буру. Непокорност омладине често се појављује н против рођених родитеља, који напослетку губе сваку власт над својом децом. Бпва да какав чавргов жнви онако на своју руку слободно и ироба н така уживања, која су тек за старије године прикладна. Деца од четири године са лулом пли цигаретом у зуби, нису на улнцн никаква реткост и такав дуванџија хоће још да потражп ватре од зрела човека и пристојна нзгледа. Успех школске наставе по селима доста је слаб, које због неуредна похађања школе, а које због скраћивања школске годппе. Уварошнмајеутоме бољн ред, нарочпто уБрислу