Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр 15.

и Антверпену. Овде се дају родитељнма сваке недеље извештаји о напредовању дечју, полугодишње одржавају се испити, а њихови резултати од значаја су и по унапређење учитеља. Крајем јула и почетком августа по целој земљи деле се децн велике награде, а то се пзводи уз велике свечаности. Частољубље дечје се овом поделом награде у знатпом степену појачава, градски начелник и саветници долазе на те свечаностн у свечану званпчну оделу. После тих свечаностн наступа велики школскп одмор (,,^гоо!е уасапИе") од седам недеља, а у другој половини септембра почиње нова школска година. Н а д з о р II а р о д н е ш к о л е у Белгији је до ситница уређен. Провпнцнја има девет н у свакој има 2—3 главна школска надзорника; осим ових има још поднадзорника којп се зову „капк>па1е тврек^еигв". Заженскпручни рад постоје носебне женске надзорнице; исто тако посебни надзорници за наставу у цртању и гпмнастику. Сваки надзорник одржава конференције, тако да се учитељи не могу потужити да их мало сазпва. Од израде тема за конференцију ослобођени су само управитељи (ћоо(е1с1оп(1еглуЈјгег). У учитељству су узакоњени називи ћооМопсЈешугег п ћи1ропс1егшЈ2ег; уварошима су називи осим управитеља школе, „опДепујјгег" и „опЛепуугегеввеп". (Свршиће се.)

Школа и настава. Општинска прехрана школске деце. Белгијском парламенту је поднешен законскп предлог, којпм се тражи да се узакони да је држава дужна издржаватп (храпити) сироту школску децу. Предлог се позива на општинскн поступак који се већ од 25 година практикује по прпмеру Брпсла, у многим белгијским градовима. У Брпслу је пре 25 година почело оргаипзовање школских трапезарија у којпма све вишеившпе ученика добнја храну. Сада годишње сам Брисл троши у ту сврху 450.000 франака, а по статистици белгијског мииистарства јавне наставе 730 општпна у држави троше па исто иреко 6 милијона франака. Прехрану ђачке омладине сматрају тамо све витне као општу социјалну, а пе као добровољпу хуману дужиост.

У Енглеској је све до 1907. прехрана сироте деце била искључиво задатак поједниих друштава. Отприлике 1900. је основан „Централни одбор за бедну децу" са задатком да овај добротворни рад органише. Рад му се простирао 1905.-6. г. на 264 школе. Издавање ручкова почело је новембра а трајало јо до Ускрса. Течај овог помагања је дакле трајао 10—15 седница. 1907. настала је велика промена у прехрани деце. Онда је ступио у живот закон „Ргоу18к>п оГ Меа1зАс1", који обвезује оптптинске власти да се брпну о прехрани ученика осн. школа, а дозвољава им у исту сврху прирез ако се трошкови не покрију добровољним прилозима. И тако спрота деца имају бесплатан ручак и број им је веома порастао нпр. у Лондону; док је 1907. било њих 27.000, фебруара 1908. било је дневно већ 37.685, а марта 1909. 41.340 сиротана. Испочетка су овп трошкови у Лондону покривани добровољннм прилознма, но сада се разрезује п прирез но нико п не мисли у Лондону — као што се догодило у Паризу — да варош одреди макспмум коликом ће свотом да притиче у номоћ овој установи, јер као што наглашавају, њпхов снстем не лежи на матерпјалној оенови но на дечијој гладп н на том сазнању да непотпуна храна отежава наставу. Д. Учитељство. Савез словенског учитељства у Аустрији. 31. дец. 1909. управа савеза имала је своју седнпцу у којој је, између осталих предмета, установнла дневни ред за велику скупштину савеза, што ће се одржати 9. августа о. г. у Кракову. Ио томе реду биће 9. августа седница одбора савезовог. 10. августа скупштина изасланика појединих органнзација на којој ће се радитн овим редом: 1. Отварање. 2. Пословннк. 3. Исправка статута. 4. Извештај тајников. 5. Извештај благајников. 6. 0 задаћи н цпљу савеза слбвенског учптељства реферисаће Новак п Хајни. 7. Службена прагматика, реф. Полка. 8. Изборн. 9. Иредлози одбора 10. Евентуалнн предлозп. 11. августа свечана седннда: 1. отварање п поздрављање нзаслапнка п гостпју. 2. Слнка данашње школе у Аустрији. 3. Слика школе у будућности. 4 Банкет. — 12. аугуста. Пре