Школски гласник

Стр. 16

подне разгледање места п јбсгових знаменитости, по нодне излет у Вјеличку и др. „ УеЉпк". Удружење моравских учитељица имало је 16. јан. по нов. к. своју скупштнну у Брну. Циљ удружења нстакла је нредседница Г ебауерова у смишљеном говору. Даби наше колегинице виделе како њихове сестре у Моравској слободоумно мисде, износнмо некоја места из тога говора: „Мн учитељице радимо весело, сљубављу сепосвећујемо раду у пгколи; немапозива осим матерњег, којп бп био осећају женину ближи, него што је позив учитељпчки. Данашње доба почиње схваћатп значај доброг васпитања омладине, по кућу п друштво, тако васпитање п образовање женскиња иочињу н меродавнп круговн пазитп и ценпти. А и право је тако. И жепе почпњу прнступати извору рада, почиње се признавати њихово нраво на рад п равноправност друштвену. Узвпшење женскпња је корак људском препорођају. Покрај жена и мужеви иду за тпм да уклоне ненсправпости са којих се жене теретнле. Но таких је мало, а впшеје оннх који сво право рекламују за себе, а сваки поклпч женски за равноправност гледе да угуше. Праведно је да и учитељнце могу у школама не само настављати него отправљати и управитељске дужностп. За сад нема у Моравској нн једне управитељке, а према саразмерпом броју учит. снага, требало бп да нма бар 15 управнтељпца. На та места не тежимо нз власничке пожуде као што нам се пребацује, иего из осећаја/за ираво икаднам се то не да, сматрамо за неправду. Справедљпвост и праву културу непосведочавају тикоји грубо нападају право целог сталежа за то, Што хоће да жпви. Наша безнравност нас тишти. Нпје справеДљиво допуштатп учитељицама да настављају у школама дечачким п смешаним само ђаке шестогодишње и седмогодншње. На уредничка места у тим школама немају приступа, а на девбјачкпм школама оснивају се места само за мушке. Учптељице пемају заступство у школским властима, политички су бесправне. Све нас тгаптн одређење, којим се не допушта учптељици кад се уда да остане у школској Служби. Не због тога, тпто би се све учптељнце хтеле удатп. Главни разлог је, што нећемо, да нас закон ускрати, хоћемо да смо

слободне п независне. Зашто пзгоипти из школе учитељнцу која весело ради, због удаје? Прнсутну господу посланике молим, да се заузму, да та нехумана наредба буде укинута. Осим обвезе школске хоћемо да радимо на унапређењу наших девојака и жена. Жалосно је и карактерпстично по данашње прилике да се у многим нашим породицама о девојкама говори: „Нашто ће јој школа, неће бити докторка; нека козе пасе и помаже у кући." А ја слободно тврдим, да ће многа од тих жена која је имала нејасне представе о свету, словенским народима много ;,учинпти за унапређење тога. Хоћемо да су нам жене образовапе, просвећене, добре васннтачице деце, штедљиве домаћице, разумпе другарице својнх мужева, свесне чланпце друштва. „На завршетку је рекла : „Мн учитељице хоћемо да раднмо па просвећпвању п подизању нашег народа, нашнх жена, алн дајте нам једнакост п равноправност п у животу друштвеном; покажите своју добру, вољу, пе лепим речима, него делпма". Скупштина је била израз манпфестацпје за укидање целибата а за постизање матернјалнпх н правних прнлика учптељица. На скупштинп је било присутно неколико важнпјпх иосланика народне странке. Учитељ Мразек поздравно је скупштпиу н нстакао, да су зле прилике по народну школу и учптељство. Потреба је да се сви деловн учитељства уједпне. Па кад се међу намн пзроде несугласице, незаборавимо на пнтересе народног гаколства н народног учитељства. Нека је учитељство увек једнодушио, како бн заједничкп п орно радило па измени данагањих неповољних прилика. 0 целибату је говорпла прегледно н опсежно учнтељпца Антонија Јаналикова, а о потребн пндустријалних учитељица Ана Пах о л и к ов'а. У самој дебати је посланпк др. Странс к и означио тежње учнтељпчког удружења за удео женског питања у опгате п истакао да ће се све те тужбе уклонити кад се извојује женска равноправност. Затнм је примљена резолуција у пнтању целибата, укојој се означује као непапредан пазор одржавап.е целибата,јер се тиме омаловажава лпчна слобода, а то није оправдапо нИ са људског гледишта ни