Школски гласник

Вр. 1.

ност, историја српскога народа и земљопис морају бити главни предмети у тим школама. Ма колико да су важне остаае науке, оне морају уступити ирво место тим националним предметимк, нарочито у садашњим приликама. — Поред тога, мора се већа пажња обратити физичком васиитању и оаим вештинама, које служе националном васпитању. Стога гимнастика и војно вежбање, српске народне игре и иевање народних песама, треба да заузму важније место у наставном плану наших средњих школа ио што је то до сад било. Сама школска настава не може толко учинити за развијање родољубља и отачаствољубља, ако је остали школски живот пе иотпомаже. Учеиици могу из предавања, из књига упозеати свој народ и отаџбину; али пије извесно, да ће се стално интересовати за њих и да ће их волети. — Стога се мора нарочата пажња обратити и на василтање осећања у учепика, особато националних осећања. Тога ради приређују се у школама нарочите свегковине, као свечано прослављање св. Саве, н школе учествују у народним светковинама. У оваквим ириликама буди се у ученика и тежља за подражавањем раду заслужних Срба. И наше стручне школе не смеју зане марити нациоаашо образовањ*; сриске омладине, која походи те школе. Млади Срби морају имати увек пред очима ин тересе српске народности. и док год ови интереси не буду обезбеђени, опи се не могу занимати наукама, уметностима и практичним вештинама разее врсте без националног обележја. — Српски језик и српска књижевност добивају много тем, што се разне науке и вештине обрађују на народном језику. Стога треба да имамо две врсте важнијих стручних школа. Све српске школе треба да се одлпкују солидним васпитањем школске омла дине и добро уређен)м паставом, чврстим поретком и хуманим поступањем васпитача и наставника према својим ученицама, које треба да буде налик на родитељско старање о својој деци, или на братско и сестринско ионашање нрема с^ојим најближим сродницима, према својој браћи и према својим сестрама.

Сваки учитељ или наставаик има двојак задагак у својем школском раду: један је чисто васпитачки, а други је наставнички. Као васпитач он облагорођава осећања и вољу својих васпитаника; а као на^тавник оп развија свеет и мишљење у својих ученика. У првом случају он ради поглавито на моралиом васпигању. За социјални" је живот важније васпитање срца и характера, које обухвата и него влње родољубља и отачаствољубља, него образовање разума. Зато се морално васпитање мора свугде ставити на друго место. Ово важи и за више школе, у којима се тражи морална зрелост већ нри стунању у њих. Због тога се од учитеља и проФесора свих школа, нижих, средњих и виших, тражи поред стручне спреме и морална квалиФикација, и зато се много нолаже на пример, којим наставници служе као узор св »јим ученицима. Стога се сви наставници морују одликовати искрепошћу и харак терношћу, родољубљем и отачаствољубљем, добротом срца и пријатним ионашањем, несебичношћу и солидним животом евојим и своје породице. У српских учитеља треба да влада онај узвишенн национални идеализам, по којем образовани Срби кроз цео живот свој раде за свој народ са чврстим убеђењем, да је то њихова пајглав нија дужност, и да у с^ећи или несрећи српскога иарода виде уједно и своју личну срећу или несрећу. Они не смеју никад губити наде на срећну будућност својега народа; јер та ће их нада храбрити и одугаевљавати за патриотске радове, Српске школе треба да потпомажу слободна удружења својих ученика, и то на првом месту патриотске дружине; после оне, којиЈа је задатак, да потпомажу сиромашне ученике, и оне које раде на телесном јачнњу и развијању. — Врло су корисва и путовања уч ника заједпо са својим наставницима. На тај начип ученици боље упозпају своју земљу и свој народ. Кад српски ученици пролазе кроз туђе земље, они их пореде са сво јом земљом. Тако исто пореде свој народ с туђим народима. Тагсво ноређење треба да их доведе до уверења, да јењиховаземља лешна и богатија од других земаљп,