Школски гласник

Отр. 4.

Школски ГЛЛОНИК

Б[). 1.

очекују. Ми се јако варамо, кад миелимо да ћемо наш народ подићи на виши стунањ духовне и материјалне културе, и да ћемо га сачувати од туђинске навале, ако подигнемо што више тако уређених школа. Ко је улазио у наше сеоске основне школе, на је пажљиво носматрао ученике, могао је опазити на њиховом лацу друкчији, интелигентнији израз, и у њиховом кретању друкчије, правилније и учтивије понашање, него што је то у друге сеоске деде, која не иду у школу. А кад посматра сеоске младиће и дорасле људе, неће опазиги никакве разлике између оних, који су свршили основну школу, и оних, који нису уч ;ли школе. Из тога се види какав утицај има недовољно школовање на нашу омладину. — Стога се може рећи, да су бачени они новци, који су погрошени иа издржавање рђаво уређених школа. Ово важи још више за оне школе, у којима раде слаби учитељи, који се, жи већи дуже времена у селима, и сами посељаче, т. ј. усвоје навике и начин нонашања простих људи, месго да они ове људе привуку к себи и да их подигиу на виши ступаљ образованосги. Има на жа лост, и таквих српских учатеља, који долазећи чешће у додир с људима других народности, науче њихов језик, па место да науче децу у српској школи, да говоре правилно срнски, они потпомажу туђи језик. Да би се, дакле, посгигао трајан усиех у националаом образовању, које дају српске основне школе, мора се учење у њима продужити свуда бар на шесг година. Поред тога, у српеким школама у иогранач ним местима и у овим областамз, где живе и други ндроди, треба да раде најбољи српски учитељи који су и ваљани родољуби. Али њих треба и добро наградити, и треба их потпомагати у њиховом родољубивом раду. — Да би се могли добити тако ваљани и поуздани народни учитељи. треба их спремиги у добро уређеннм српскнм учитељским школама. Док се не створе српске основне школе у свима српским местима и док се потпуно не изведе обавезно школовање српске деце, може се неписменост у нашем народу смањити и на тај начин, да се за

ненисмене младе људе отворе нарочити течајев>1, на којима ће се они најкраћим и најлакшим начином научити читати и писати и увести у народну књижевност. За њих и за свршене ученике основне школе треба штампаги нарочите књиге, у којима ће бити поглавито јуначке народне песме и народне приповетке, мањи одељци из српске историје, чланци и песме патриотске садржине, и лепи описи појединих српских крајева заједно са сликама. картама и статистичким таблицама. Српски народ цени мросвету; али још не нознаје добро вредност народних школа Кад би он био уверен, да од школског образовања зависи не само напредовање народне просвете, него и унапређење народне нривреде и одржање српске народности, он би сам тражио, да се и у најмањем месту отвори српска народна школа. и он би ваљане српске учитеље ценио, као своје доброгворе. Али он још нема тога уверења, јер он сам собом, у маси није искусио, колики је то добитак за духозни живот и за материјално обезбеђење појединих људи и целог народа, кад се њихов разум усавршн тако ; да се ослободи предрасудч и да дође до самосталног мишљења; да се њихоза осећања облагороде тако да се они уздигну изнад самољубља и саможивости до родољубља и отачаствољубља, и да се њихова воља снажи и њихов карактер очеличи тако, да могу самостално радити и зарађивати, што им треба за живот, и да могу храбро и с пожртвовањем бранити своју отаџбину. — Дужност је образованих Срба, да наш народ оба вештавају у том смислу, и да раде на подизању и усавршавању српских народних школа. Више образовање добива се у вишим школама, које походи сразмерно мален број српске омладине. То су гимназије и реалке, стручне школе и велике школе. Срби имају приличан број такових школа; али оне нису тако добро уређене, да би могле потпуно задовољити наше националне потребе. У нашим средњим школама (гимназијама и реалкама) треба да превлађује национални правац васпитања и образовања. Стога српски језик и народна књижев-