Школски гласник

Стр. 54.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 3

Преглед књига, Ес1. С1арегес1е, С1а8~81Пса1лоп е! р1ап с1 ев те!ћ0(1ез р 8 у сћо1 о §-1 ди е 8 (АгсМтез <1е Р8усћо1о°;1е, 1908., свеска 7., број 28., стр. 321—364). Клаперед покушавао је овде .један врло захвалап рад: систематско пзлагаље п класпфпкацпју психолошких метода. У уводу укратко напомиње досадање класификације Ббпнгхауса, Килпеа, Вунта и Алиота. Паш аутор предлалге да се све оне поделе у двоје: (теЉос1е8 с1е гесерИоп е! (1е геасНоп) (методе примања и реакцпје). Но, реакцпјоне методе он дели још у три важније и врло различите групе: методе с у д а, и з в а ђ а њ а и изражаја (теЉоЛез с1е ји(1«'етеп(;, с1' ехесиИоп е! (Г ехр1-е881оп). Неће бпти на одмет ако ради иаралеле изнесемо досадање теме психолошкпх метода:

СО Р О & 33 СН

со ^ Р >-з -ОГ О РР СР

зс:

1—^ о о

=1 св

13 о

ТЗ

$ р

со

1-4 со

СР о

о Е5

Р 13

И ^

Р о

Р о та ф

о о о " нз о о о

н р и I 1?

о &

о н о ]3 о

о н о ЈЗ о

® § О «<Ј ро р ф

К И гЕ2. 5» ^ р и ?= р 3

■Еј 1 ^ Р СЈ

13 о

о 9=

ф н о 34 со

п О!

X »> о

!а =] О

св 3 »

00 •<

Са техничког гледишта Клаперед делп методе на двоје: квантптативне п квалитатпвие (Гнусћотскпе е1 р8усћ .1сх1с), без да

напомиње да је ту иоделу још одавна усвојио американски психолог 1)г. Тиченер (Согпе11 1лп\ег811у} у своме колосалном делу: Е х р е г I т е п 1; а 1 Р 8 ћ 1 с ћ о 1 о § у (у четпри свеске). Клаперед дели квалитатпвпе методе у оне, где описпвање илп просуђивање (арргеећШоп) почива на субјектнвној анализи, и на оне, где то почива на описивању спољашњих знакова. За даљњу поделу наш аутор адоптује Алиотове предлоТе (А 11 ј о 11 а: Јјл т18ига 111 р81сћо1о§1а, Погепсе 1905.), који то према објекту мерења овако класнфикује: 1. Психофиз.ика: овде сз мзра изражава у степенима надражаја. 2. II с и х о х р о н о м е т р и ј а: овде сс мерење односп на трајање процеса. 3. Психодинамика: овде се мерење односп на величину иостигнута рада. 4. Психостатика: овде се мерење односи на број особа, које показу.ју известан Феномен и т. д. Квантитативне и квалптатнвне методе са свим својнм горепоменутим нижпм одељењима дају и шему за све специјалне методе, које падају под једну од горњих четири главних рубрика (методе примања, суда и т. д.). На тај начип настају 24 разлпчите методолошке могућности. 1)г. Клаиеред (проф. пспхологије у женевском уннверзптету) износи многобројне литерарне примере за егзистепцију метода, примере, који се лако даду свестп под ту његову шему. 0г. Ес1шагс1 1_ее ТИогпсЈЈке. А Гга^та11 с, Н и 1>8п т Ј(; Го г Ргее И11. 1908. Ово је срператпп отисак из: Еззаув ГћИо8орћ1са1 апс! 1 Ј 8ућо1о§1са1 111 Нопог о!' \\ч1Нат Јатез, ГгоГе880г 111 Пагуа1ч1 1Јтуег8ћу, ћу Шв СоПеао-иез а1; Со1итћ1а Ппхуегбћу (Хе\\ Јогк, Еоп^-тапз, Сгееп & Со, 1908., стр. 6160., цпјена 3 долара). Позпатоје да је проф. Јатез рекао, да је мелпоризам .једна једпна значајна посљедпца боја око слободе воље, и да индетерминизам опемогућава мелпоризам. Вг. ТћогпсИке, универзнтетски професор у №\у Јогки хоће да покаже, да се мелпорнзам не да замиелИтп без индетермипизма. У ту сврху он истиче ове физиолошке претпоставке: 1.) Држање (ћећат1ег) значп бој између пеуропских ланаца. 2.) Главне сЈзункцпје неурона су храњење (тНгШоп), спровађање (сопЈисИоп) п кретање (шо\ г етеп4).