Школски гласник

Стр. 48.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 3

да је нужно да скрене пажњу заптересованог ученика; тако исто он ће побележити и најчешће п најобичније погрешке на које треба да обрати пажњу целога разреда. Сем тога учптељ се мора постарати да му учениди разумеју разлоге за најважније исправке. Најзад он ће гледати да помоћу најбољпх ђачких задатака саставп један модел кадгод му је то могуће. Исправљање иисмених састава јесте често непотпуно у овом погледу, јер се учитељи обично задовољавају означавањем онога што је у сваком задатку рђаво или незгодно. Једном речи, више се означава оно што није ваљало рећи п како није ваљало казатп, но што се казује шта и како је ваљало написати, а то нпје довољно. Исправљање је тек онда добра, ако оно замењује рђаво добрим. Скопље, 26 сен. 1909 г. с францускога Р. Огњановић.

Педагошко преглед. Народне школе у Њујорку. Европљанин, који .је ироживео дуже времена у Здружеиим државама северне Америке, и имао прилике да темељно упозна Државно уређење, мора признати да се јако разочарао. Место слободе, како се обпчно прича о Америцп, тамоје свемоћ иовца, а да се и не узме у обзир свака могућа корупција, што се увукла на свима линијама јавнога живота. Свему томе треба да помогне школа. Но како ће? Држава се стара за образовање ширих маса, само толико, да води бригу о нздржавању школа, које бп имале значај народних или стручних школа; у последње време почнње се старати за уређење средњих школа, које су сличне нашим нижим средњим школама. Више школе (Со11е^е 111 ТЈшуега^ез) већнном су приватни заводи, којп имају право јавиости. Школе, које издржавају општине, добро су опремљене свима потребама; учитељи пмају лепе приходе и онштинске старешине не штеде ни труда, нп трошка, да од њпх створе васпитне заводе нрве врсте. Народне школе у Њујорку, основане у највећем и најбогатијем месту државе, нису савршен неки пдеал америчких народних школа, него дају прилику да се упозна, у колпко се космополптски поглед друштва обзпре на питање људске образовапости,

Школе у Њујорку су: I. РиШш 8сћоо1§ (народне н стручне школе). II. Нј^ћ 8сћоо1з (ниже гимназије и реалке). III. Еуешп«; 8сћоо1§ (вечерње школе). Строго гоњење у школу, последицом је, да је похађање школе доста добро; год. 1908. ишло је у школу 700.000 деце. „РићНс 8сћоо1б" је по свом уређењу некаква народна школа, која има 8 разреда, које мора ученик свршптп, ако хоће да пређе у неки виши завод. Да се способном ђаку омогући бржи прелаз у с-редње школе, пма наредба, по којој може добар ђак п прескочити разред. У нижим разредима настављају учитељпце, у виппш учитељи. Школска настава се води на основу најновпјих погледа и напредује с духом времена. Као у нас тако и тамо, у основним и стручним школама делп се настава у разне гране наука, но пази се на то, да ученик добпје потребну спретпост у изражавању својих мисли. У ту сврху иостоје посебни часови за говор и разговор. Млади држављанин се упознаје довољно с главним основима државних закона, којп су му потребни, да има јасан поглед у систем п администрацију државе. На супрот великом верском осећају, америчког становништва наука о верп не учи се у школи. Па иако нема, ваљда, места иа свету, у којем је толико цркава разнпх вероисповести као у Њујорку, држава ипак не признаје секте. Деца се уче науци о вери у т. зв. недељнпм школама, које су у вези с црквама, а издржавају нх општпне. Образовање америчке омладине, разликује се од образовања омладине у старом свету, те се јаким делом оснпва на физнчком образовању. Томе служи телесио вежбање, које је јако развијено. Телесном вежбању дају велики значај свечане представе пред публиком. Свакога погодишта пзводе се јавна такмачења свнју школа, н ншнта не утпче тако иа америчку омладину као то, да се јавно такмачи. Такмаче се у скакању и уметању тешкнх кугала. Публика се јако шггересује за те утакмице. Лнстовп оппшрно пишу о томе, а, омладина добија као награде одлнчја златна, сребрна и од бронзе. Још важније него телесно вежбањеје поука у раду. Тиме се пде за тим, да омладина стече умепгаост, спретност, којом ће се моћп исцомоћи у сваком случају у жпвоту. У ве-