Школски гласник

Бр. 3.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр 49.

ликим радионицама, што су уз школске зграде, учи се омладииа разним радњама. Томејууче искусни учитељн. Градива сваке руке има на расположењу; ту се реже, сече, деље и нзвршују разне оправке. Школа не само да даје бесплатно то градиво за рад, него им даје бесплатно и све остало потребно за учење: књпге, пронисеве, теке, писаћи прпбор, без обз.ира на то, је ли дете сиромашнпх или имућних родитеља. Лако је замислити како велике своте, троши варош сваке године само за та потребна помоћна средства, а при тако многобројном полажењу школе као што је у Њујорку. Како за ђаке, тако н за учитеље ; не штедн место трошкова, те их лепо награђује. Учитељи народних школа, којима друштво поверава образовање омладине, заузимају у држави место пуно одговорности, али су добро збринутн у свему и могу се сасвим посветити своме позиву. Кандидат који хоће да се оспособи за учитеља, мора доказати да је довршио течај Со11е§-ие, на којем се добпја не. што впша спрема него у нашим вишим сред њнм школама. Но свршетку тога течаја, до _ бија кандидат првп академскп степен: Васће1оп оГ Аг 1«; осим тога мора положитн испит из педагогике. Учитељ не бива дуго у привременој слу. жби, него брзо по положеном испиту, нменован је правим учитељем, тада добива годншње плате 900 долара (око 4500 К). За мало, па му се доходак знатно побољша. Као што у нас захтевп за војску никад не буду одбијени, тако тамо захтевп за добро школе, никад ие нанлазе на отпор. Множина дошљака у њујоршко пристаниште, што чини годишње читав милијун душа, не зна државног језика. Да се томе помогне и оплемени свет који је већином неписмен, да се упуте у језику и паредбама нове домовине, управа Њујорка, основала је школе у којпма се дошљаци пз старог света, уче државном језику. У тим школама, од 8—10 ч. у вече, на расположењу су разна средства за учење, и енглескн учитељн н учитељице имају за време учења, које се изводп по методп Берлицевој, тако разноврсне и многобро.јне слушаоце, како је то некад било код зпдања Вавилонске куле. Италијанци, Немци, Чивути из Русије, па Кинезп и др. многе народиости, сви пажљиво слушају учнтеља, којп је принуђен да се у говору испомаже разним гестима. Каква су до-

бробит те школе, за сиромашне дошљаке, може схватпти само онај, ко.ји је вндео те људе и њихову живост и радост за учењем. Па не само да се варош брине за дошљаке, него и за оне који у младостп нису имали прилике да походе школу. За оваке постоје: РићПс илп Нј§ћ 8сћоо1. У свакој фабрици је неколико народних и средњих школа, које су отворене од 8—10 сах.; у њима се поучавају ученици бесплатно. Школе су добро уређене п имају оделења, која одговарају нашим трговачким н обртним школама. Ко је довршио таку школу, добија сведоџбу, која има вредност као п правнлно довршене свакидашње школе. Напредак у народном школству огледа се на сваком кораку. Но како је све то још мало, јер су родитељи већпном заузети радом, те деца морају остајати по улицама, оснивају се школе у којима деца под вођством учиТеља, праве излете у околину или се забављају у школском дворишту. Ту се уз игру објашњавају деци разни одељци из наставе. Дете тако однеговано, проживи весело прво своје детињство под надзором својнх учитеља.

Школа о настава. Подела деце по способностима. Швајцарац Др. Фик пише о томе: „Иако нпсам ни лекар, ни члан школске власти, него адвокат, упао ми је у очн недостатак телесног н душевног здравља многобројних ученика. Па баш с тога, што захтевн школе превазплазе способности једног дела ученика, и оног другог дела способностп не исцрпљују, сматрам да је прешна потреба да се деца поделе у разреде по способностима. „Кад се позивам — вели пнсац на трговце н учптеље средњих школа, као сведоке, да ђацп кад изађу нз школе немају довољно спреме, нарочито у матерњем језику, то чиннм с тога, да не би нзгледало као да своја опажања сматрам за једино меродавна. Али уједно назначујем, да моја опажања иотврђује искуство оппх особа, које су исто стекле при прегледпма пткола. И сами добрп ђацн добрпх учитеља, парочито у правопису и интерпункцији показују недовољно спреме. Свакојако ће то ти ученнцн кад ступе у живот вредноћом својом постићи, али основна зњања из матерњег језика требало би школа