Школски гласник

Бр. 8.

ШКОЈХСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 135.

узеће у обзир: година службовања, стечене заслуге и иородичне нрилике. л №ртите1е8." 0 скамији. Важну улогу морамо нриписати школској скамији, пише Уап Е\ гје КПраМек убостонском „Е4иса1шп"-у, јер дете велики део свога живота проведе у њој. Скамија треба да је п подупирач детету при сваком раду му, а осим тога да не утиче штетно по здравље дечје. Ваља се придржавати ова три начела, а између ових је прво: кретање. Сваком здравом је потребно да се креће, а деци је то непрекидно потребио. Јер, што се дете више покреће тим се бољеразвија. Скамија дакле, не сме спречавати дечје кретање. Ово ћемо постпћн, ако дете седп на тако покретљивој столици — као код куће. Школски намештај не само да треба да олакшава слободно кретање при раду, него п мењање положаја који дете заузме при раду. Писац препоручује да се дневно што више пута мењају дворане и дечји положај прн раду. Друго начело, којега се ваља придржаватн јесте прилагођивање. Нпр. немогуће је прпчвршћену клупу примакнути сасвим близу предњем делу скамије, јер тада дете не може лако устати и сести. Затим, при разним радовима, разна су и удаљења столице од стола. Тако је код учитеља и у забавишту, па што не би било и код школске деце'? При ппсању дете не може седети у клупи тако, да му .је десна рука наслоњена а да се леђа не погрбе. Напослетку треће начело је одмор. Некад је телу потребан сасвим посебан положај п то скамија не сме спречавати. Из свега овог види се да се школска скамија не сме много разлнковати од: стола и столице. Школска скамнја треба да је ироста, покретљива и пространа. Болман. Мара.

Учитељство. Изасланство код министра просвете. 7. маја изасланство Земаљског Савеза угарских учитеља, учинпло .је подворење министру просвете. Вођа депутације молио је мшшстра, да у школским стварима увек уважн мишљење и овог савеза, који броји 11000 чланова.

Даље молио је што скорију ревизију мировинског фонда и изједначење општпнскнх и вероисповедних школа са државним школама. Министар је изјавио: 1.) Да не само да је готов уважити молбу, него и сам осећа потребу, да се у школским питањима заједнички споразумевају. 2.) Ревизију мировинског фонда потпуно одобрава и гледаће, да је што пре спроведе. Чека само згодније политичке прилике, па да ово внтално питање реално, брзо, темељпо и спасоносно реши. 3.) У ствари изједначења плате општинских и вероисповедних учитеља са државнпм учитељима обећао би кад би имао у рукама пегуиа гегига ^егепс1агиш (т. ј. новаца.) „Аг Цјба^." Састанак српских вероисп. забавиља одржан је трећи дан Ускрса пре подне у новосадској средишњој школи. Састанак је сазвала Д а р и н к а С р е м ч е в и ћ забавиља у Сентомашу. Позиву се одазвале: Јулка Велићева из Вршца, Катица Максимовнћ, из Н. Сада, Даница Марковић из Ст. Футога, Љ. Петковпћ из Панчева, Милана Милованова из Ст. Бечеја, КатицаНннковнћ, пз Панчева, Софија Радојчићева из Панчева и Вида Јојкићка нз Турије. Даринка Сремчевнћева изнела је присутнима потребу овог састанка због многих несређеностп што постоје у питању забавишта и забавиља. Предлаже да се конститунше састанак пре но што би се почеле саветовати о иетакнутим потребама. Од присутних је умољена Вида Јојкићка да председава, а Љ. Петковићева да буде перовођа. Затим се саветовало о данашњем положају забавишта и забавиља. Прихваћене су резолуције које су донете о забавишту на новосад. среском учит. збору 1906. и ст. бечејском 1908. Једнодушан резултат саветовања бпо је овај : Умолиће се народни сабор да изда уредбу за забавишта, која треба да забавиште стави па његову праву задаћу, т. ј. да не буде школа, него завод за занимање и забаву деце; да се уз учитељску школу оснује завод за српске забавиље. Да се у свакој општини где има 2000 Срба оснује забавпште. Да се као помоћнице забавиљама могу ириматн у забавиште да хосиитирају девојчице, које су свршиле основну илн впшу народну школу, како би се училе неговању и васпитању мале деце. Да се Уредбом изједначе плате и доплатци срп. забавиљама