Школски гласник

Стр. 136.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 8.

као и државним. Да Шк. Савет изашље једну забавИљу на течај у Левочу који ће се одржати овог лета, а та забавнља да поднесе извештај о том течају на састанку забавиља. Да се умоле забавиље К. Максимовић и Д. Марковић да изнесу као предлог ове закључке новосадском среском учитељском збору, да прихвати ове закључке као своје и да их у једној представци поднесе Сабору односно Шк. Савету. Босанско-херцеговачки сабор и учитељство. У Босни и Херцеговини су на нрагу избори за земљски сабор. Ту треба да се чује и учитељска реч, али нзгледа да ће од тога слабо што бити. Као обично и овде се рачуна на помоћ учитеља при гласању и кортешовању, .јер је учитељство иајближе народу, али се не мисли о томе да се н учитељству да који мандат. Но учитељство није ни навикло на други предусретај него на такав, не само у Босни и Херцеговпни, него п у ови наши културнпји крајеви. Али је карактеристично да се и само учитељство тамошње разлази у мишљењу. Једнн су сасвим оправдано тога мишљења, да треба учитељству извојевати место у сабору, но има осим ових и сентименталне браће, који проповедају преживелн идеализам, да се чека што се добије, јер, за бога, пребациће се учптељству: сепаратизам, отпадништво, сталешка борба, непатриотизам, иа можда и нздајство народа! Тако, тако браћо наша! Док други гледе како ће освојпти мандате у сабору, дотле се вп заносите иразним обећањима и зазирпте како ће крстити ваш свестан рад, ти исти који од вас траже идеалисање, а сами за се узимају благују част. Баш као и код нас што .је било и што је сад. Кад би то било тако стидно радити у корист унапређења самосталности и положаја сталешког, онда то треба да је стидно и за друге сталеже. А ми видимо да други сталежи прво раде на том, да прво осигурају своја права и добробити, па онда идеалишу са општег гледишта. А ако је стидно по нас учнтеље да у том правцу развијамо своју делатност, како није стидно по оне наше другове у културним западним државама. Та они тамо баш с тога и импонују, што су сталешки организовани и гледе да уз псправан свој рад у школи и у народу, нико ни близу не дође да крњи и сузбија њихова ста-

лешка учитељска права. И једино с таким начелима продиру напред. Сентименталност, дакле, у страну на ковати гвожђе док је вруће, то треба да је пашој тамошњој браћи излазна тачка. Да су наши стари некадашњи другови у автономннм питањпма овде у митрополијп, мање се одавали сентименталностп н мање веровали празним обећањима, данас би друкчије стојала овде не само учитељска ствар, него и оишта народна просветна ствар. Народно одликовање учитеља у Србији. Пшпу нам из Србије: „Својом одличном спремом, примерним карактером, великим одушевљењем за добро свог народа и државни напредак и похвалном вредноћом у свима јавним пословима, а нарочито у политичком препорођају Србије од 1873. до 1903. године, учитељи у Србији стекли су и велико одликовање како од стране државника, тако и од стране народа. Данас п.ма у Србији из учитељског реда неколико добрих начелника министарства, среских начелника, повпше управника пореских одељења, повпше чланова окружних скупштина и окр. благајника, има неколико добрих посланика и у народној скупштини а приликом последњих општинских избора (28. марта ове године), изабрати су за председнике општина у градовима два учитеља у пензији, и то у Крагујевцу Јова П. Јовановнћ и у Неготину Арса Пантић. Г. Арса је, пре 20 година, био председник окружне скупштпне, а данас је и управник „Крајинске Банке". А г. Јован је уређивао педагошки часопис „Просве-ту." Износећи ово млађим друговима за углед и радујући се што у учитељским редовима има оваких одличних радника, изабраницима срдачно честитамо нови положај, желећи им и у овом новом раду истрајности и успеха, те да достојно одговоре овом народном одликовању." Срески учитељски зборови. Седница новосадског среског учитељског збора одржана је у среду после Ускрса 21. апр. (4. маја) у Новом' Саду у средишњој школп. Пошто је председник Мл. Ђ у р о ш е в п ћ поздравио присутне, учињен је спомен К. Ми-