Школски гласник

Стр. 138.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 8.

због многих заморних црквених дужности о ускршњим нразницима, зборска седница о Ускрсу не сазива светле седмпце, него касније. Према образложеној оставци Ст. Б о шњака и Л. Вукотића због њиховог спора са општином у ствари дневница и путна трошка кад одлазе у седнице управног одбора, усвојене су им оставке на пероводству, односно чланству у одбору и на њихово место изабрани су М и л а н Ћ и р и ћ пз Ст. Паланке II Жарко Стефановић из Товаришева. Седница је трајала до 1 сах. по подне и од 3 сах. до 6 ио подне. Рад је текао споразумно и братски, јер није било оних што изазивају сударе и свађу.

Прегл^д књага Педагогика професора Обкаг Мезбтег-а. Прнказује Вг. Раи1 В а г I ћ. проф. на унпверзи у Лајпцигу. Први део расправља о физичком васпитању, које се дели на гимнастичко и техиичко. Томе следује душевпо васпитање, које се опет делн у три дела: 1. у научно, 2. морално, 3. естетичко и религијозно. Научно васпнтање се дели на пет делова: У „чулно образовање" (васпптање за спољашње посматрање); „репродуктпвно образовање (васпитање за упутарње посматрање); образовање памћења, асоцпјативно образовање п образовање разума". Ова подела не поставља се догматички, већ се она психолошки нзвађа. Заједничка главна црта, која се кроз одељак „о паучном васпитању" провлачи, јесте „да је код свију интелектуалних ироцеса воља ту". „Васколики пнтелектуални васпитнп рад, јесте, дакле, образовање воље". Пошто су „пажња н воља" две разполике ствари, следује, „да је и иоле образовање разума уједпо образовање воље". „Необично јаспи карактер престава о сну објашњава се тиме, што се функција пажљивости у сну деломице одржава, док воља спава". Док читави извор атенционалне епергије (иажње) у чулннм преставама лежи, дотле су осећаји производници вољне енергије. Други део душевног васпитања, морално, има права да се оснива на вољи. Има 3 сте-

пена воље: првомјециљ промена на сопсгвеном телу (н. пр. телесна вежба), другом је такођер циљ телесно кретање, али са даљом сврхом (н. пр. писање), трећем степену је циљ привађање унутарње душевне промене. Ова је увек „побеђивање". Тек оно има непосредно моралну вредност. „У побеђивању (савлађивању) тек се образује карактер". Бстетичко и религијозно васпитање може се само пндиректно догађати. Јер, осећај, на ком почива естетичко и религнјозно посматрање, јесте, пасиван доживљај. „Естетички и религпјозни дожпвљаји јесу нехотичне (\УП1еп81озе) појаве". Контемплација (посматрање) је за разум и вољу забава. Она се не сме руинирати анализом теоретизирања. Одељак „комплексно (укупно) образовање и цензуре способности" јесте, примепа претходних извађања о пптању начина цензовања (вођења цепзуре). Питању „формалног образовања" такођер је посвећен једап одељак. Свако образовање поЧива па „памћењу у најширем смислу". „Памћење за духовну силу трајније је пего памћење за психичну материју". Сходно томе се разликују: „једно потенционално, једно формално-механично и једно чисто формално образовање". Потенцпонално формално образовање значи сваким учењем произведенп прирагатај на духовној плн „атенционалној" енергији, која је уједно физичка. Формално-механичкн васпитни добитак огранпчеп је степеном сличностн нових надражаја са вежбовнпм материјалом, то ће рећн, материјал, којим се васпптање добија. „Чисто формална" васпитна добит јесте матерпјално пеограничена. Што смо до сада разумевали под формалним образовањем, образовање разума, овде се не узима у обзир. Од осталих одељака пека је паглашено престављање и критика школске организације од ЈоИп Бе \уеу-а. Протпвпо технолошком васпитном плапу истога наглашава М., да школа „није у првом реду прнпремнп завод за живот са садашњим, непостојапим уређењем", већ више „расадпик идеализма". Овај треба да се састоји у томе, „да ми нашу целокупну васпитну задаћу у смислу усавршавања унутарњих сила схватимо и, према томе, ју означимо". Бетсеу омаловажава и важност духовног рада. Циљ васпитања се расправља на завршетку „Основа". Он се састојн у: Самосталности, независности, господарењу, сло-