Школски гласник

Бр. 9.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 147.

предмета одржана »еза, а вођа у раду треба да је настава мисаона, чусгвена." Наиуштена је дакле, идеја да настава у веропауци буде вођа евих осталих наставних нредмета, јер иакојој се признаје васнитна вредност, малоје способна да буде стварна средишна тачка за све остале дисциплине. Даеас се у главном тражи концентрација наставног градива и предмета, сродност, унутрашња заједница, аеоцијација. Сва нредмети треба да су само тазни, али колико више могу да се узајамно помажу, док је Цилер заступао, у строгом смислу речи уједињење, енајање свију насгавних предмета, данас се заступа то спајање и заједница у слободном смислу. Строго узевши, данас се више не придаје вредност сгрого концентричвој, него наизменичној, аеоцијативној иастави. А то се мисли постићи тиме, што се сродпа поља у предметима доводе у уједињену наставву дисциплину, два илм више предмета наралелно се узимају и у сталном односу држе. Има, разуме се, и доста несмииЈљених радова и нредлога у овоме правцу, али се добрим налази таких предлога, који на оспови нриродног спајања наставног материјала иду за тим, да се спајање изведе у самом иоједином нредмету и између више предмета. У овоме постоје и разни нланови. Тако се н. пр. код наставе у иауци вере, иде све више и више за тим, да се деца поступно увађају у катихизие, спаја јући причу, изреку и песму. Код наставе у језику служе сви наставни огранцл (читање, писмени састави, граматика, правоиис) оној целини, која се састојп у коректном усменом иписменом изражајутачног мишљења. Али се ни један огранак не нредаје засебно и не сматра као сиоредан, него као што код ткања сви радови теку једиој целини — изради неког ткива, тако и овде сви путеви и поступци служе једпом излазу: правилном усменом и писменом изражају миели. На место многостраности у природописној настави тежи се све више двојству. Тако СајФерт заступа наставу у природним наукама у којој је „с једне стране ботаника, зоологија и минералогија, а с друге стране наука о раду: Физика, хемија, технологија и наука

о здрављу. Настава о чо^еку и о здрављу, снаја се на крају (бе груне, јер је излазна тачка свега : Човек је део земље као животне заједнице." Настава у рачуну ослања се на стварну наставу о природи и о човеку, којује дете већ појмило и има интересовања за њу. Но много ће још проћи времена, док се дође до наставног плана са природним, неизвештачевим слагањем предмета уз предмет, које би све било једна заокругљена целина, тако да се једно у друго прелива, једно другом служи и да као асоцијативна целина утиче на целокупан учеников дух, чији је разум и Фантазија, нарав и воља један нераздвојан организам. Прибирањем и скупљањем градива, прибира се дух, постиже се унутрашња прибраност. Као што се помоћу жиже сви зраци скупљају у једну тачку, такав резултат треба да се иостигне асоцијативном наставом, која треба стално да је у неприеилном саајању и скупљању научног блага, скунљању престава и мисли, да се тиме учврсти јединство духа а свести, из чега потиче етичка воља, етичко хоћу пуно чврстог уверења. Али сав тај рад у концентрисању не треба да зависи од случајности. Плмн на-. ставног градива мора свугде показати односе, да би се у настави могао продужити започети нравац и очувати а затим да се може извести тачно понављање раније утврђеног градива. С тога у наставном плану морају бити изнети низови градива (предмета) и односи између њих, а тако и односи између појединих предмета у једном низу. Изнаћи докле су границе појединој наставној диспиплини и које ће се градиво једно за другим низати, ствар је наставпог плана. Колико је у садашњем наставном плану одговорено овоме, није задаћа ове расправе да иотање означи, али се мора нриметити: да у главном о томе нема викаквих нодатака у Наставој Основи оеим груписања предмета по сродности, (Наетавиће ее.)

Само кад општина и држава чине своју дужност, може се и од учитеља тражити озбиљно испуњавање дужности. К 11 в с ћ а г (1.