Школски гласник

Стр. 148.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

ЗПКОН ЛКЦЕЈ1ЕРЛЦИЈЕ И ПОЈПЧНВНЊЕ СЕНЗОРИЧКОГ ННДРЛЖЕЊН. — Пеихолошко-педагошка штудијица. Бг. рћИ. & раес!. Паја Р. Радосављевић. (Свршетак.) С тога, да би узели један пример, онај који је био у руско-јапанском рагу имаће врло реалистичке слике о људима који издишу на бојном пољу, о страсном нападању јапанске војске и херојској одбрани рускога војника, о акцвји брзометних топова, предаји Порт-Артура и о хиљаду других појединости. Никаква информација из друге руке не би могла изазвати такав исти резултат. Највеће приближење перцептуалној реалности у предавању повеснице може се постићи само илустрацијама, сликама и употреби стереоптикона. Ради тога је лако увидети што американски педагози онолико истичу захтев, да се у школским уџбепицима, школским просторијама, дневним и недељпим школским публикацијама, предавањима и т. д. унесе што више и што бољих илустрација. Тај захтев практичког Американца је само касније препознавање — у практичкој Форми — виталне знаменитости закоиа о коме је овде реч. Могли бн набројати многе пелагошке анликације тих принципа. Изнећу само неколико њих. У нижим разредима основних народних школа неопходно је да се праве чамци, лађе, куће, кола, корпице, лук и стрела и т. д. у радионици школској; прављење физијолошких и Физијографских модела; увађање ФОтограФисања у различитим одсецима школског рада; ручни рад за мушке (т. зв. слејд), кување, шав, везење и т. д.; прављење колекција — а не просто држање њихово — различитих артикала и живих ствари; акваријум, авијариј, ботаничка збирка (хербаријум), колекција руда, колекција марака за геограФ ски рад, и т. д.; збирка уметничких дела, књига и т. д.; (проучавање природе просто је иронија без излагања живих ствари); употреба стереоптикона (или Биничковог свјетозора) при предавању земљописа и повеснице и у свим другим предметима у којима природни објекти нису приступачни

чулном опажању; употреба стереоптикона у уметничкој настави; геограФске, геолошке, историјске, трговачке и политичке екскурзије где је то могуће; посећивање мануФактура, мина, Фабрика и заната сваке руке, сабора државних и конфесијоналних, трговачких кућа, виших завода, јавних зграда, богомоља и својих и туђих; употреба писаће машине у школама; похађање музеја, менажерије, уметничке школе, слике, магазини и т. д.; употреба објеката у рачунској настави, особито у нижим разредима; увађање обичаја друштвеног света у школу; мање традицијоналног књишког учења и књишких метода а више специјалисања школске собе; увађање тежина и мера, банкарских олакшица и т. д.; увађање социјалних циљева и сврха и онда примена аритметијских, алгебраичких и геометријских процеса као средстава за те циљеве (неизбеживом моћи традиције аритметички процеси, као и сви други процеси, теже да постану више циљ ради самог себе него ли средство за адекватну залиху друштвених захтева); \1Уа уосе нредавање језика; употребљавање што више чула у учењу језика, т. ј. помоћу диктирања (казивања у перо), писања, говора и т. д.; легислативее седнице, новинарски извештаји, телеграФСке вести и т. д.; различити облици играња у инкалкулацији учтивости, грацијозности и финих емоција; учење срп. народних игара; завађање до извесне мере — учења историје према врелима. Аритметички процес, као што је дуга дивизија, не би требало предавати као такав, већ као средство за детерминисање, рецимо, количине материјала што је потребан за нову кућу ког детета у соби. Деца не би требала да уче читати, већ да читају ради самог предмета. А тако је исто и са наставом писања, иисмених саставака, цртања и т. д. На тај би се начин материјално скратило време за настављање тих предмета у школама. Конкретан социјалан живот ђака требао би да је полазна тачка учитељева. Хрватски педагог: Даворин Трстењак и душом и телом се бори за тај научни идејал. Да ли ћемо икада ово и постићи? Част и слава ностигла би онога човека, који би учинио да гимнастичка настава не буде мање или