Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Ст|>. 165.

Баци против школе. (Разговор са матурантима). Сад, када се приближују завршни годпшњи исиити и матуре, опет се истиче школско питање н све наше ннтересовање, обрнуће се омладини. Сваке године ускрсава то питање и интересовање и на разне се начине расправља и дотерива, али по новннама. Нема ваљда пјоле мислена човека, коме би се данашња настава у средњим школама свидела. Сасвим је дакле природно, што се сада у ово време, тим пптањем много позабавимо. Сад, кад су матуре на прагу, заинтересују нас наши матуранти — будући народ. Вредно је забележити, да се међу многима, који се мал' те не перподпчно баве тим пнтањима, ниједан не сети, да за мншљење у томе питању упита саме ђаке, о чијој се кожи ради. За нзвесно је, да би се овим путем у ово питање, унело више светлости. Један честит педагог, скупио је од самих ђака драгоцене податке, који садрже мишљења ђака у питању наставеи њенареда, ио средњим школама. Ти подаци, јесу поверљиви разговорп свршених матурапата. Они су питани: „шта мисЛе, т. ј. како они сами оцењују у средњој школи осмогодпшњи рад и шта имају да примете, на метод наставе?" Ево тих одговора: 1. 0 настави у вери, много пх је, избегавајући јасппјаобјашњавања,—говорнло. Али, оно што рекоше, не беше утешно. Сумња, неверовање извпре нз њиховпх речи. По самом гласу, када о овом предмету говорнше, чисто се осећа она борба, она немоћна душевпа борба, која нхје толико измучила, почев још од детнњског доба, када се вера у њих усађивала, па до младићког, када се нриродне науке п у природи упознате нстине, ухватише с вером у коштац. И, кроз ову. борбу, морадоше деца проћи без поузданог путевође. Највише их дирају противностп међу вером п природним наукама.' Многи се потужише на ону песносну празнину и дотужа

лост, коју на часовима веронауке осећаху, а нарочпто, приликом понављања, Многи веле, да су часови веронауке упропаштено време, а многи,. када беше реч о немогућности извесног учења вере, узвикнуше: „Ако се наука о моралу, зида једпно на оваком магловптом и несигурном темељу: тада боље осгајмо дивљи у природном стању и, за цело ће упознавање природе и друштво, бптп кадри на здравом и сигурном темељу подићи зграду, чистог људског морала! Многи осуђују учење сухопарне грам атике. Сти листику, реторику п но етику, преместили би у најстарпје разреде. С досадом н готово мржњом, помињу II с т ориј у књижевности, која досађује н убија сву вољу ученицима, силним сухим историским подацима; мноштво разјашњења п објашњавања, која по некој пзвесној скали, вуку за собом ђаке од непријатности, до подсмеха. Многи држе, да се разумевање п поштовање величпна нз историје књижевности, припусти, самој омладини. Нарочито се многи протнве, што се исторпја књижевности предузпма засебно од историје умног развитка просвете у опће. Многе књпжевне творевине, стоје у пепосредној, тесној вези, са ускрслнм пдејама извесног века., па се таке творевине тек онда могу потпуно схватпти, кад смо на чисто са просветом тога века у опће. Многи мисле, да би учење посебне историје књижевности, ваљало предузимати упоредо, са опћом историјом књижевности. Но, најтеже и највише је тужби, против учења л а т и н с к о г п г р ч к о г ј е з и к а. Многп чисто раздражено помнњу, како су за пуних 8 годнна, сваки дан по 1 час посвећивали овпм предметима, па како је након толиких година, успех јадан! Убеђењем тврде, даби за те застарелејезике, било довољно, једна две године, а све остало време, да се уиотреби за кореннто и практично изучавање главнијих европскпх језика. Без практичног учеи.а, не да се ни замислити успех, јер је и данашњи застарелн пачин, уз огромпе напоре и муке, па чисто безуспешан. И против данашњег начина обуке земљописа, противна је омладпиа. Учење земљописа, заврши се у III. раз-